Varikokela, proširene vene uskrotumu, stanje je sa kojim se susreće značajan broj muškaraca. Često postavljano pitanje u našoj urološkoj ordinaciji jeste: „Da li svaka varikokela zahteva operaciju?“. Odgovor je – ne, ali svaka zahteva pravilnu procenu i praćenje. Glavni razlog nastanka leži u neadekvatnom funkcionisanju venskih zalistaka unutar semenovoda. Kada ovi zalisci ne zatvaraju pravilno, krv se vraća unazad i akumulira u venama, što dovodi do njihovog proširenja. Anatomski gledano, levi testis je podložniji ovom procesu zbog specifičnog toka venske drenaže, zbog čega se varikokela najčešće javlja upravo na levoj strani.
Funkcionalni poremećaji digestivnog trakta predstavljaju čest zdravstveni izazov sa kojim se susreće čak 40% pacijenata koji dolaze kod gastroenterologa. Najčešći oblici sa kojima se susrećemo u svakodnevnoj praksi su dispepsija (otežano varenje) i sindrom iritabilnog kolona, koji ne moraju imati organski uzrok. Međiutim, funkcionalni poremećaji značajno utiču na kvalitet života svakog pacijenta.
Koji su simptomi funkcionalni poremećaji digestivnog trakta?
Simptomi koje izazivaju funkcionalni poremećaji često mogu biti uporni i neprijatni, a manifestuju se na sledeći način:
Dispepsija (otežano varenje): Karakteriše je bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, osećaj preterane sitosti nakon malih obroka, nadutost, mučnina i učestala gorušica (osećaj pečenja iza grudne kosti).
Sindrom iritabilnog kolona: Manifestuje se bolovima u stomaku i hroničnom nadutošću, uz specifične promene u ritmu pražnjenja, poput smene zatvora (konstipacije) i retkih stolica, kao i osećaja nepotpunog pražnjenja.
Ergometrija je zlatni standard u kardiološkoj dijagnostici koji nam omogućava da testiramo srce pod fizičkim naporom. Iako je ona osnovni test opterećenja srca, danas često pravimo paralelu sa stres eho testom kako bismo dobili potpuniju sliku o stanju vaših krvnih sudova i srčanog mišića.
Krvni sudovi vrata: Zašto je color Doppler pregled ključan za vaše zdravlje?
Krvni sudovi vrata su od presudnog značaja za vaše celokupno zdravlje, zbog čega se ultrazvučni pregled poznat kao color Doppler često naziva „prozorom“ u funkcionisanje vašeg srca i mozga. Budući da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok zdravstvenih komplikacija u svetu, a mnoge od njih ostaju neotkrivene sve do pojave ozbiljnih simptoma, ovaj brz i potpuno bezbolan pregled predstavlja jedan od najpreciznijih načina da na vreme sagledamo pravo stanje vaših arterija.
Kada se pomene perimenopauza, mnoge žene u našoj sredini osećaju nepoverenje ili strah prema hormonskoj terapiji. Često se čuje stav da „hormone treba izbegavati po svaku cenu“, a promene koje perimenopauza nosi mnoge žene prosto odlučuju da trpe, verujući da je to jedini bezbedan put. Međutim, istina je nijansirana – hormonska terapija nije univerzalno rešenje niti je potrebna svakoj ženi, ali za one koje trpe ozbiljne simptome, ona može biti ključ za povratak normalnom životu. Ključno pitanje, dakle, nije „da li su hormoni bauk“, već kada i kod koje pacijentkinje je ovakva perimenopauza terapija zaista medicinski indikovana i bezbedna.
Perimenopauza je period tranzicije ka menopauzi tokom kojeg telo prolazi kroz brojne hormonalne promene, o čemu detaljnije možete pročitati na Mayo Clinic portalu.
Kada simptomi perimenopauze zahtevaju razgovor o terapiji?
Kada je u pitanju snižen TSH u trudnoći, mnoge buduće majke se s pravom pitaju da li je to znak prolaznog stanja ili potencijalni razlog za brigu. Iako je pažnja često usmerena na usporen rad štitaste žlezde, situacija u kojoj laboratorijski nalaz pokaže snižen TSH u trudnoći nije retkost u kliničkoj praksi. Razumevanje razlike između fiziološke adaptacije organizma i pravog hipertireoidizma ključno je za mirnu i bezbednu trudnoću
U prvim mesecima trudnoće, posteljica luči ogromne količine hormona beta-hCG (humanog horionskog gonadotropina). Ovaj hormon je strukturno veoma sličan TSH-u.
Zbog te sličnosti, beta-hCG može da „prevari“ štitastu žlezdu i direktno je stimuliše da pojača proizvodnju hormona (T4 i T3). Kada nivo slobodnih hormona u krvi blago poraste, mozak reaguje tako što smanjuje lučenje TSH-a. Zato je snižen TSH u prvom trimestru često potpuno normalna, fiziološka pojava.
Kada snižen TSH u trudnoći ukazuje na gestacijsku tireotoksikozu, a kada na pravi hipertireoidizam?
Kako bi postavio tačnu dijagnozu, endokrinolog analizira slobodne frakcije hormona (FT4 i FT3), antitela i kliničku sliku pacijentkinje.
1. Gestacijska prolazna tireotoksikoza
Ovo je privremeno stanje uzrokovano isključivo visokim nivoom beta-hCG-a.
Karakteristike: TSH je nizak, FT4 može biti blago povišen, ali su antitela negativna. Često je praćeno izraženim trudničkim mučninama i povraćanjem (hyperemesis gravidarum) ili se javlja u blizanačkim trudnoćama.
Terapija: Uglavnom nije potrebna. Stanje se spontano povlači i TSH se normalizuje nakon 14-16. nedelje trudnoće, kako nivo beta-hCG-a prirodno opada.
2. Graves-Basedovljeva bolest (Manifestni hipertireoidizam)
Kada lekar utvrdi snižen TSH u trudnoći, prva stvar koju procenjuje jeste prisustvo antitela kako bi se isključila ili potvrdila Graves-Basedovljeva bolest (autoimuni hipertireoidizam). Za razliku od prolaznog stanja, ovde telo proizvodi antitela koja neprekidno „napadaju“ žlezdu, terajući je da radi „u petoj brzini“.
Laboratorijski nalaz: TSH je često nemerljivo nizak, dok su nivoi FT4 i FT3 hormona izrazito povišeni.
Ključni dokaz: Dijagnoza se potvrđuje prisustvom pozitivnih TRAb antitela (antitela na TSH receptore).
Simptomi: Pacijentkinja može osećati lupanje srca, drhtanje ruku, prekomerno znojenje i gubitak na težini uprkos dobrom apetitu.
Terapija i bezbednost: Kod pacijentkinja sa hipertireozom, terapijski pristup se zasniva na međunarodno prihvaćenim smernicama za lečenje bolesti štitaste žlezde tokom trudnoće, koje definišu upotrebu antitireoidnih lekova. Propiltiouracil (PTU) se preferira u prvom trimestru trudnoće zbog profila bezbednosti za razvoj ploda. Nakon prvog trimestra, pacijentkinje se rutinski prevode na Tiamazol (Metimazol), koji je efikasniji i ima manje potencijalnih nuspojava za jetru majke.
Redovnost kontrola: Tokom lečenja hipertireoze u trudnoći, neophodno je redovno praćenje stanja. Kontrole hormonskog statusa (fT4 i TSH) se obično obavljaju na svake 2 do 4 nedelje, u zavisnosti od vrednosti hormona i odluke endokrinologa, kako bi se doza leka pravovremeno korigovala i održala u bezbednom opsegu.
Uloga ultrazvuka kada je prisutan snižen TSH u trudnoći
Pored laboratorije, ultrazvučni pregled štitaste žlezde igra ogromnu ulogu u diferencijalnoj dijagnozi. Pomoću ultrazvuka visoke rezolucije i Kolor Doplera, lekar može precizno da proceni prokrvljenost (vaskularizaciju) žlezde. Kod Gravesove bolesti, žlezda je tipično izrazito hipervaskularizovana (tzv. „vulkan“ na dopleru), što pomaže da se ona odmah razlikuje od prolazne gestacijske tireotoksikoze gde je protok krvi uglavnom uredan.
Zaključak: Savet endokrinologa
Nizak TSH u prvom trimestru trudnoće najčešće je odraz fiziološkog prilagođavanja vašeg tela novom stanju i proći će sam od sebe. Ipak, s obzirom na to da netretirani, pravi hipertireoidizam nosi određene rizike, svaki nalaz gde je prisutan snižen TSH u trudnoći treba da evaluira endokrinolog kako bi se potvrdilo da je reč o prolaznoj gestacijskoj formi. Iako ovo stanje najčešće prolazi bez intervencije, redovan nadzor endokrinologa ostaje zlatni standard za sigurnost majke i bebe.
Ukoliko je vaš problem obrnut, odnosno ako su rezultati pokazali povišen TSH, to ukazuje na usporen rad štitaste žlezde koji takođe zahteva endokrinološku procenu. Detaljan vodič o tome šta povišen TSH znači za trudnice i zašto je pravovremena terapija važna, pročitajte ovde: TSH u trudnoći: Šta znači i kada je potrebna terapija?
Ne čekajte – zakažite konsultacije i osigurajte mirnu trudnoću uz stručnu pomoć.
Kratak EKG snimljen u ordinaciji traje svega nekoliko minuta. Šta se sa vašim srcem dešava dok spavate, trenirate ili ste pod stresom na poslu? Holter EKG je prenosivi uređaj koji kontinuirano prati rad vašeg srca tokom 24 ili 48 sati, omogućavajući kardiologu da „uhvati“ promene koje bi u ordinaciji mogle ostati nevidljive.
Kome je neophodan Holter EKG?
Otkrivanje povremenih aritmija
Pacijenti često osećaju „preskakanje“ srca ili lupanje koje prestane pre dolaska kod lekara. Holter beleži svaki otkucaj i pomaže u dijagnostici tahikardija ili ekstrasistola.
Objašnjenje neobjašnjivih vrtoglavica
Ako često osećate slabost, nesvesticu ili vrtoglavicu, Holter može pokazati da li je uzrok usporen rad srca ili kratkotrajni zastoji u srčanom ritmu.
Praćenje nakon operacija i dijagnostika srčanih oboljenja
Holter EKG omogućava praćenje poremećaja srčanog ritma nakon operacije, kao i otkrivanje ishemije srca i angine pektoris, čime dobijamo jasnu sliku o stanju vašeg kardiovaskularnog sistema.
Šta Holter EKG govori kardiologu?
Analiza nakon skidanja aparata
Nakon skidanja aparata, lekar vrši detaljnu analizu celokupnog snimka. Na osnovu tog nalaza, mi možemo precizno da postavimo dijagnozu, odredimo adekvatnu terapiju ili, ukoliko pacijent već uzima lekove, proverimo da li je postojeća kardiološka terapija efikasna i da li je treba korigovati.
Zašto je dnevnik aktivnosti važan?
Velika prednost ove metode jeste to što pacijent vodi svoj dnevnik aktivnosti. On zapisuje kada je šetao, kada je odmarao, kada je spavao, i ukoliko je u nekom trenutku osetio tegobu – recimo u 14 sati i 15 minuta je osetio lupanje srca – mi tačno na snimku tražimo taj minut i sekundu i gledamo šta se tada zapravo dešavalo na EKG-u. Na taj način možemo pouzdano da utvrdimo da li su subjektivne tegobe pacijenta zaista povezane sa objektivnim kardiološkim poremećajem ili su u pitanju neke druge prirode, na primer psihogene.
Kada je Holter monitoring ključan?
Holter monitoring je koristan kada pacijent ima simptome kao što su palpitacije (lupanje i preskakanje srca) ili vrtoglavica. Takođe, pomaže nam da identifikujemo poremećaje ritma koji ne daju simptome, a mogu dugoročno uticati na zdravlje srca.
Kako izgleda pregled?
Postavljanje uređaja je potpuno bezbolno. Elektrode se postavljaju na grudni koš, a uređaj nosite oko struka ili preko ramena. Tokom nošenja uređaja, možete obavljati većinu svakodnevnih aktivnosti, uz vođenje dnevnika simptoma.
Zakažite svoj Holter EKG u Poliklinici dr Rončević
Ne čekajte da se simptomi ponove. Naš kardiološki tim vam pruža stručnu analizu zapisa i jasne smernice za dalje lečenje.
Kada je u pitanju Holter krvnog pritiska, mnogi pacijenti se pitaju zašto je ovaj metod precizniji od običnog merenja u ordinaciji. Merenje krvnog pritiska u ordinaciji daje nam samo trenutnu sliku. Za mnoge pacijente, to merenje nije reprezentativno – pritisak može biti visok zbog stresa pri dolasku kod lekara (sindrom belog mantila) ili, još opasnije, može biti uredan u ordinaciji, dok je u svakodnevnom životu ili tokom noći drastično povišen.
Zašto je Holter krvnog pritiska ključan za preciznu dijagnostiku?
Krvni pritisak nije statičan; on se menja svakog minuta. Holter krvnog pritiska (ABPM) nam omogućava da vidimo punu dinamiku vašeg zdravlja:
Otkrivanje „maskirane“ hipertenzije
Postoje osobe čiji je pritisak u ordinaciji savršen, ali u stvarnom životu, pod stresom na poslu ili kod kuće, često dostiže opasne vrednosti.
Noćni profil – ključ za rizik
Kod zdrave osobe, pritisak tokom noći treba da opadne za 10–20% u odnosu na dnevni. Ako pritisak ostaje visok ili čak raste tokom noći (tzv. non-dippers ili reverse-dippers), rizik od moždanog i srčanog udara se drastično povećava. Standardno merenje ovo ne može da detektuje.
Preciznost terapije: Da li vaši lekovi deluju ravnomerno tokom 24 sata? Često se dešava da lek prestane da deluje u ranim jutarnjim satima, baš kada je rizik od kardiovaskularnih incidenata najveći. Holter nam tačno pokazuje gde nastaju „rupe“ u zaštiti.
Šta Holter krvnog pritiska otkriva kardiologu?
Kada lekar, kardiolog analizira 24-časovni Holter zapis, umesto jedne brojke, dobijamo grafikon koji otkriva:
1. Prosečne vrednosti tokom dana i noći.
2. Varijabilnost pritiska
(koliko često i koliko naglo pritisak „skače“.)
3.Jutarnji skok pritiska
(kritičan period kada se dešava najviše infarkta.)
Kome je neophodan Holter krvnog pritiska?
Pacijentima kod kojih sumnjamo na hipertenziju, a kućna merenja su nejasna.
Osobama koje su već na terapiji, ali osećaju glavobolje, vrtoglavice ili umor.
Pacijentima sa rizikom od noćne hipertenzije.
Svima koji žele personalizovanu terapiju, a ne „standardni recept za svakoga“.
Zaključak
Jedno merenje je samo trenutak. Holter krvnog pritiska je vaša 24-časovna sigurnosna mreža. On nam omogućava da precizno doziramo terapiju tako da budete zaštićeni i dok spavate, a ne samo dok ste budni. Ne ostavljajte svoje zdravlje slučaju – saznajte šta se zaista dešava sa vašim pritiskom tokom celog dana i noći.
Želite preciznu kontrolu svog zdravlja bez nagađanja? Naš tim kardiologa u Poliklinici dr Rončević vam je na raspolaganju za tumačenje rezultata i kreiranje personalizovane terapije.
Prema zvaničnim preporukama Evropskog udruženja kardiologa (ESC) 24-časovni Holter krvnog pritiska je često neophodan za preciznu dijagnozu hipertenzije.
Ultrazvuk srca, u medicinskoj praksi poznat i kao ehokardiografija, potpuno je bezbolna, neinvazivna i bezbedna dijagnostička metoda koja lekaru omogućava vizuelni prikaz srčanih struktura u realnom vremenu. Bilo da se radi preventivno ili zbog postojanja jasnih simptoma, ovaj pregled je zlatni standard u očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema.
Koja je razlika između običnog i Color Doppler ultrazvuka srca?
Pacijenti često pitaju da li su ultrazvuk i color Doppler dva različita pregleda. Zapravo, radi se o dve moćne tehnologije koje se koriste istovremeno tokom jednog pregleda kako bi se dobila kompletna slika:
Klasičan ultrazvuk srca (2D eho): Daje nam crno-belu sliku same anatomije srca. Pomoću njega lekar vidi izgled srčanog mišića, meri veličinu pretkomora i komora, kao i debljinu zidova i posmatra kako se zalisci otvaraju i zatvaraju.
Color Doppler srca: Ova napredna funkcija omogućava lekaru da u realnom vremenu i u boji (crvenoj i plavoj) vidi tačan protok i brzinu krvi kroz srčane šupljine, zaliske i velike krvne sudove.
Napomena: U našoj ustanovi se ultrazvuk srca uvek radi u kombinaciji sa color Dopplerom. Na ovaj način možemo precizno da uočimo čak i najmanja popuštanja ili suženja na zaliscima, kao i eventualne urođene ili stečene srčane mane koje se ne bi mogle videti samo običnim, crno-belim pregledom.
Šta ultrazvuk srca otkriva lekaru tokom pregleda?
Kombinacijom ove dve tehnologije, naš specijalista precizno procenjuje:
Veličinu i debljinu zidova srčanih šupljina.
Snagu srčanog mišića i njegovu sposobnost da efikasno pumpa krv kroz telo (ejekciona frakcija).
Rad srčanih zalistaka – proverava se da li se pravilno otvaraju i zatvaraju, ili postoji suženje (stenoza) i popuštanje (regurgitacija).
Smer i brzinu krvotoka, što nam color Doppler prikazuje kroz jasne vizuelne signale u boji.
Stanje srčane maramice (perikarda) i eventualno prisustvo tečnosti oko srca.
Kada je neophodno zakazati ultrazvuk srca sa Color Dopplerom?
Vaš lekar ili kardiolog će vas uputiti na ovaj pregled ukoliko primetite neke od sledećih simptoma ili stanja:
Neobjašnjiv zamor i nedostatak vazduha (gušenje) pri najmanjem fizičkom naporu.
Bol, pritisak ili stezanje u grudima (kako bi se isključila angina pektoris ili posledice infarkta).
Lupanje, preskakanje ili ubrzan rad srca (palpitacije) – kod ovih simptoma često kombinujemo ultrazvuk srca sa Holterom EKG-a, kako bismo precizno zabeležili srčani ritam tokom 24 ili 48 sati.
Česte vrtoglavice, nesvestice ili iznenadni gubici svesti (sinkope).
Hronično visok krvni pritisak (hipertenzija) – kako bismo pratili oscilacije pritiska tokom 24h, često savetujemo i Holter krvnog pritiska, dok ultrazvuk srca radimo da bismo videli da li je dugotrajna hipertenzija već dovela do zadebljanja srčanog mišića. Pojava šuma na srcu koji je lekar primetio tokom rutinskog pregleda stetoskopom (više informacija o tome šta obuhvata pregled i naše trenutne cene kardioloških pregleda možete pogledati na stranici cenovnika).
Pregled je takođe obavezan deo praćenja pacijenata koji su preležali teže virusne infekcije (poput koksaki virusa) koje mogu napasti srčani mišić (miokarditis).
Kako izgleda ultrazvuk srca i da li je potrebna priprema?
Pregled je potpuno komforan i ne zahteva nikakvu posebnu pripremu – možete normalno jesti, piti i uzeti svoju redovnu terapiju.
Pacijent skida odeću sa gornjeg dela tela i leže na levi bok ili leđa. Lekar nanosi malu količinu toplog gela na ultrazvučnu sondu i blago je pomera preko grudnog koša. Pregled traje između 20 i 30 minuta, potpuno je neškodljiv (nema zračenja) i rezultati sa detaljnim izveštajem su dostupni odmah.
Poziv na akciju:
Pravovremena i kompletna dijagnostika sprečava ozbiljne kardiovaskularne komplikacije. Nemojte ignorisati simptome poput zamaranja ili preskakanja srca – zakažite ultrazvuk i color Doppler srca na našoj klinici.
Naš tim stručnjaka stoji vam na raspolaganju. Pozovite nas na 011 3447517ili 063384940, ili jednostavno popunite našu Kontakt formu i rezervišite svoj termin.
Za informacije o cenama naših kardioloških pregleda i dostupnim paketima usluga, posetite našu stranicu Cenovnik.
Pogledajte video u kojem je objašnjena važnost ovog pregleda za pravovremeno otkrivanje kardiovaskularnih problema.
Prema smernicama Evropskog udruženja kardiologa (ESC), ehokardiografija predstavlja osnovni dijagnostički alat za procenu strukture i funkcije srca kod pacijenata sa sumnjom na kardiovaskularna oboljenja.
Kada govorimo o zdravlju digestivnog trakta, kolonoskopija je najpreciznija i najsigurnija metoda za rano otkrivanje i prevenciju malignih oboljenja. Karcinom debelog creva (kolorektalni karcinom) jedan je od najčešćih maligniteta u svetu, kako po broju obolelih, tako i po smrtnosti. Međutim, za razliku od mnogih drugih teških oboljenja, ovaj oblik karcinoma ima jednu specifičnost – on se može u potpunosti sprečiti.
Ključ uspeha leži u ranoj dijagnostici i preventivnim pregledima, odnosno skriningu.
Zašto je kolonoskopija najvažnija metoda za prevenciju karcinoma?
U videu ispod, prof. dr Radoje Doder, renomirani internista-gastroenterolog, objašnjava kako su razvijene zemlje, poput Amerike, uspele da prepolove smrtnost od ove bolesti zahvaljujući samo jednoj metodi – kolonoskopiji.
Glavne poruke profesora dr Dodera o značaju kolonoskopije:
Skrining spasava živote:Redovnim pregledima pojava karcinoma se može preduprediti u korenu.
Kada početi?
Preporuka je da se sa preventivnim kolonoskopijama krene već od 45. godine života.
Koliko često se radi pregled?
Ukoliko je nalaz uredan, pregled se ponavlja na svakih 7 do 10 godina, sve do 75. godine života.
Rezultati u praksi:
Primena ovog protokola u Americi smanjila je broj smrtnih slučajeva sa 179.000 na ispod 90.000 godišnje.
Kako kolonoskopija zapravo sprečava nastanak tumora?
Karcinom debelog creva ne nastaje preko noći. U najvećem broju slučajeva, on se razvija iz benignih izraslina na sluzokoži creva – polipa. Ovaj proces može trajati godinama, a pacijent najčešće nema nikakve simptome.
Tokom kolonoskopskog pregleda, lekar može ne samo da uoči ove polipe, već i da ih odmah bezbolno ukloni (polipektomija). Na taj način se eliminiše sama mogućnost da se iz tog polipa kasnije razvije malignitet.
Zaključak prof. dr Dodera je jasan: Kolonoskopija nije samo dijagnostička metoda, ona je direktno sredstvo za prevenciju i sprečavanje nastanka karcinoma debelog creva.
Kada je neophodna kolonoskopija: Simptomi koje ne smete ignorisati
Iako je cilj uraditi pregled pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi, obavezno se javite gastroenterologu ukoliko primetite:
Tragove krvi u stolici
Naglu i neobjašnjivu promenu u pražnjenju creva (smene zatvora i proliva)
Uporan bol ili grčeve u stomaku
Neobjašnjiv gubitak težine i malaksalost
Mislite na svoje zdravlje na vreme – Zakažite kolonoskopiju
Ne čekajte da se pojave simptomi. Preventivna kolonoskopija je najsigurniji korak koji možete preduzeti za dugoročno zdravlje Vašeg digestivnog trakta.
U našoj ustanovi preglede obavlja tim vrhunskih stručnjaka, uz najsavremeniju opremu i maksimalan komfor za pacijenta (uz mogućnost obavljanja pregleda u kratkotrajnoj analgosedaciji/anesteziji).
Redovni preventivni pregledi su ključni u ranom otkrivanju promena, a više informacija o značaju skrininga možete pronaći na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (WHO).“
Poliklinika dr Rončević je osnovana 2003 godine sa ciljem da pacijentima na jednom mestu obezbedi najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu od strane naših eminentnih kliničkiih lekara uz angažman najsavremenije dijagnostičke opreme.
