Нервирајуће-хркање-у-спаваћој-соби-1200x800.png

Hrkanje je česta pojava tokom spavanja koja nastaje usled vibriranja tkiva gornjih disajnih puteva pri prolasku vazduha. Povremena pojava najčešće nije razlog za zabrinutost, ali glasno, učestalo i nepravilno hrkanje može biti znak poremećaja disanja tokom spavanja.

Posebnu pažnju treba obratiti kada je hrkanje u snu praćeno prekidima disanja, naglim buđenjem uz osećaj gušenja ili izraženom dnevnom pospanošću. Ovi simptomi mogu ukazivati na opstruktivnu apneju u snu (sleep apnea), poremećaj koji zahteva odgovarajuću medicinsku procenu.

Saznajte kako se radi testiranje na sleep apneu – kućna respiratorna poligrafija

Šta je hrkanje i zbog čega nastaje?

Tokom spavanja dolazi do fiziološkog opuštanja mišića jezika, mekog nepca i ždrela. Kod pojedinih osoba to dovodi do suženja gornjih disajnih puteva, zbog čega vazduh pri prolasku izaziva vibriranje okolnih tkiva i karakterističan zvuk hrkanja.

Intenzitet hrkanja zavisi od stepena suženja disajnog puta, anatomskih karakteristika i drugih faktora.

Hrkanje samo po sebi nije dijagnoza, već simptom koji može imati različite uzroke.

Koji su najčešći uzroci hrkanja?

Prekomerna telesna masa i gojaznost

Povećana količina masnog tkiva u predelu vrata i ždrela može doprineti suženju gornjih disajnih puteva. Zbog toga je gojaznost jedan od značajnih faktora rizika za hrkanje, ali i za opstruktivnu apneju u snu.

Ipak, hrkanje se može javiti i kod osoba normalne telesne mase.

Anatomske karakteristike disajnih puteva

Uvećani krajnici, izduženo meko nepce, određene karakteristike vilice i jezika, kao i suženja u predelu nosa i ždrela, mogu doprineti otežanom prolasku vazduha tokom spavanja.

Otežano disanje kroz nos

Devijacija nosne pregrade, alergijski rinitis, hronična zapušenost nosa i druge smetnje nosnog disanja mogu povećati sklonost ka hrkanju.

Spavanje na leđima

Hrkanje može biti izraženije tokom spavanja na leđima, kada položaj jezika i mekih tkiva dodatno doprinosi suženju disajnih puteva.

Alkohol i sedativni lekovi

Alkohol, naročito u večernjim satima, dodatno opušta mišiće gornjih disajnih puteva i može pojačati hrkanje. Pojedini sedativni lekovi takođe mogu doprineti ovom problemu.

Nedovoljno spavanja

Nedostatak sna može povećati opuštanje mišića tokom narednog spavanja i doprineti intenzivniranju ovog problema.

Kada hrkanje postaje opasno?

Nije svako hrkanje znak ozbiljnog zdravstvenog problema. Međutim, kada je hrkanje glasno, nepravilno i praćeno ponavljanim prekidima disanja, potrebno je razmotriti mogućnost opstruktivne apneje u snu.

Posebno su značajni sledeći simptomi:

Glasno hrkanje sa povremenim periodima tišine.
Prekidi disanja u snu koje primećuje partner.
Nagla buđenja uz osećaj gušenja ili hvatanja vazduha.
Nemiran san i učestala noćna buđenja.
Jutarnje glavobolje i osećaj neispavanosti.
Izražena dnevna pospanost i smanjena koncentracija.

Kod opstruktivne apneje dolazi do ponavljanog suženja ili zatvaranja gornjih disajnih puteva, što može izazvati povremene padove nivoa kiseonika u krvi i narušavanje kvaliteta sna.

Za razliku od jednostavnog hrkanja, opstruktivna apneja povezana je sa povećanim rizikom od arterijske hipertenzije, određenih srčanih aritmija i drugih kardiovaskularnih poremećaja.

Zbog toga je važno prepoznati razliku između hrkanja bez apneje i hrkanja koje prati poremećaj disanja.

Detaljnije o simptomima pročitajte u našem članku Sleep apnea simptomi: kako ih prepoznati i kada je potrebno testiranje?

Šta može pomoći protiv hrkanja?

Mnogi ljudi traže rešenje, ali izbor odgovarajućih mera zavisi od njegovog uzroka.

Promena položaja tokom spavanja

Kod osoba koje pretežno hrču na leđima, spavanje na boku može smanjiti intenzitet hrkanja.

Smanjenje telesne mase

Kod osoba sa prekomernom telesnom masom, gubitak kilograma može doprineti smanjenju hrkanja i poboljšanju prohodnosti gornjih disajnih puteva.

Izbegavanje alkohola pred spavanje

Smanjenje ili izbegavanje alkohola u večernjim satima može ublažiti hrkanje. Sedativne lekove ne treba samoinicijativno prekidati, već njihovu primenu razmotriti sa lekarom.

Lečenje otežanog nosnog disanja

Kada postoji alergijski rinitis, hronična zapušenost nosa ili druga ORL smetnja, odgovarajuće lečenje osnovnog uzroka može doprineti smanjenju hrkanja.

Redovan i kvalitetan san

Održavanje ujednačenog ritma spavanja i izbegavanje hroničnog nedostatka sna mogu biti korisni.

Važno: ove mere mogu ublažiti ovaj problem ali ne predstavljaju zamenu za dijagnostiku i lečenje potvrđene opstruktivne apneje u snu.

Da li postoji lek ili aparat protiv hrkanja?

Na tržištu postoje različiti preparati, nazalna pomagala, udlage za donju vilicu i uređaji koji se reklamiraju kao rešenje protiv hrkanja.

Međutim, ne postoji univerzalan lek protiv hrkanja koji je podjednako efikasan kod svih osoba.

Nazalne trake i dilatatori mogu pomoći pojedinim osobama sa otežanim nosnim disanjem, ali ne leče opstruktivnu apneju.

Individualno izrađene oralne udlage koje pomeraju donju vilicu unapred mogu biti efikasne kod određenih pacijenata sa primarnim hrkanjem, kao i kod nekih osoba sa opstruktivnom apnejom. Njihova primena zahteva odgovarajuću stručnu procenu.

Važno je razlikovati i dve vrste aparata:

Aparat za dijagnostiku sleep apnee koristi se za registrovanje disanja tokom spavanja.
CPAP aparat koristi se za lečenje opstruktivne apneje kod pacijenata za koje je ova terapija indikovana.

Ako postoje simptomi koji ukazuju na apneju, nije preporučljivo oslanjati se samo na proizvode protiv hrkanja bez prethodne medicinske procene.

Hrkanje kod žena: da li postoji razlika?

Hrkanje se javlja i kod muškaraca i kod žena, ali se učestalost i faktori rizika mogu razlikovati.

Kod žena se sklonost ka hrkanju i opstruktivnoj apneji može povećati nakon menopauze. Na povu pojavu mogu uticati telesna masa, anatomske karakteristike disajnih puteva i hormonske promene.

Važno je imati u vidu da se opstruktivna apneja kod žena ne mora uvek ispoljiti izrazitim hrkanjem. Ponekad dominiraju hroničan umor, nesanica, jutarnje glavobolje i česta buđenja.

Kada je potrebno testiranje na sleep apneu?

Kod osoba koje glasno i učestalo hrču, naročito ako partner primećuje prekide disanja ili se javljaju noćno gušenje i izražena dnevna pospanost, opravdano je razmotriti dijagnostičko testiranje.

Posebnu pažnju zaslužuju pacijenti kod kojih su ovi simptomi udruženi sa gojaznošću, arterijskom hipertenzijom koja se teško reguliše ili određenim kardiovaskularnim oboljenjima.

Kod odgovarajuće odabranih odraslih pacijenata sa sumnjom na opstruktivnu apneju, kućna respiratorna poligrafija omogućava praćenje disanja tokom jedne noći.

Snimanje se obavlja pomoću prenosivog uređaja koji registruje protok vazduha, disajne pokrete grudnog koša i stomaka, zasićenost krvi kiseonikom, puls i druge dostupne parametre.

Nakon snimanja lekar analizira rezultate i daje preporuku za dalje postupanje.

Saznajte više o postupku u našem članku Sleep apnea dijagnostika: kućna respiratorna poligrafija.

Često postavljana pitanja o hrkanju

Da li je hrkanje u snu uvek opasno?

Ne. Povremeno, može postojati bez ozbiljnog poremećaja disanja. Međutim, ako je praćeno prekidima disanja, noćnim gušenjem ili dnevnom pospanošću zahteva dodatnu procenu.

Kako prestati sa hrkanjem?

Smanjenje telesne mase kod gojaznih osoba, spavanje na boku, izbegavanje alkohola pred spavanje i lečenje zapušenosti nosa mogu pomoći. Izbor drugih postupaka zavisi od uzroka hrkanja.

Da li postoji efikasan aparat protiv hrkanja?

Određene individualno izrađene oralne udlage mogu smanjiti hrkanje kod odgovarajuće odabranih pacijenata. Univerzalno pomagalo koje rešava sve uzroke hrkanja ne postoji.

Može li hrkanje biti znak sleep apnee?

Da. Glasno, nepravilno hrkanje, naročito uz ponavljane prekide disanja i pospanost tokom dana, može ukazivati na opstruktivnu apneju u snu.

Da li svako ko hrče treba da uradi test na apneju?

Ne. Potreba za testiranjem zavisi od simptoma, faktora rizika, pridruženih bolesti i kliničke procene.

Da li je hrkanje kod dece bezazleno?

Učestalo hrkanje kod dece zahteva pedijatrijsku procenu, naročito kada postoje prekidi disanja ili drugi poremećaji spavanja. Dijagnostički pristup kod dece razlikuje se od pristupa kod odraslih.

Hrkanje i sleep apnea: kada se obratiti lekaru?

Ukoliko je praćeno prekidima disanja u snu, osećajem gušenja tokom noći, jutarnjim umorom ili izraženom dnevnom pospanošću, potrebno je razmotriti mogućnost opstruktivne apneje.

U Poliklinici Dr Rončević u Beogradu dostupna je kućna respiratorna poligrafija za pacijente kod kojih je ova metoda odgovarajuća.

Zakazivanje: 063 384 940 | 064 043 7000

Adresa: Baba Višnjina 37, Beograd

Cenovnik poliklinike | Lokacija na Google mapi

Stručni izvori

NASTAVITE SA ČITANJEM

Na nalazu ultrazvuka srca možete videti oznake EF, LVIDd, IVSd ili LAVI, uz brojeve izražene u procentima, milimetrima i drugim jedinicama. Da biste ih razumeli, potrebno je da znate šta je izmereno i na koji deo srca se podatak odnosi.

Kada se tumači eho srca, normalne vrednosti služe kao referentni okvir. Kardiolog procenjuje i izgled srčanih struktura, način njihovog rada, vaše tegobe i prethodne nalaze.

Više o kardiološkom pregledu – šta obuhvata i kada se javiti kardiologu.

Šta pokazuje nalaz ultrazvuka srca

Ehokardiografija prikazuje srčane šupljine, zidove i zaliske. Nalaz opisuje veličinu i funkciju srca, pokretljivost srčanog mišića i protok krvi. Dopler merenja pomažu u proceni zalistaka i načina punjenja srca.

O tome kako izgleda pregled i šta može da otkrije pročitajte u tekstu Ultrazvuk srca – kada se radi i šta pokazuje. Ovde objašnjavamo oznake i vrednosti koje možete sresti u dobijenom nalazu.

Eho srca – normalne vrednosti kod odraslih

U tabeli su odabrani referentni opsezi prema zajedničkim preporukama ASE i EACVI iz 2015. godine. Odnose se na odrasle i na navedene metode merenja.

Parametar u nalazu	Muškarci	Žene
EF ili LVEF – ejekciona frakcija leve komore, 2D biplana metoda	52–72%	54–74%
LVIDd – unutrašnji prečnik leve komore na kraju opuštanja	42,0–58,4 mm	37,8–52,2 mm
IVSd – debljina pregrade između komora u dijastoli	6–10 mm	6–9 mm
LVPWd ili PWd – debljina zadnjeg zida leve komore u dijastoli	6–10 mm	6–9 mm
LVMI – masa leve komore prema površini tela, linearna metoda	49–115 g/m²	43–95 g/m²
LAVI – maksimalna zapremina leve pretkomore prema površini tela, 2D procena	16–34 ml/m²	16–34 ml/m²

Ovi opsezi nisu univerzalne granice za svaku osobu i svaki način merenja. Za procenu su važni telesna građa, pol, uzrast, metoda i kvalitet snimka. Tabela nije namenjena tumačenju dečjih nalaza.

Šta znači ejekciona frakcija EF

EF opisuje koliki deo krvi iz leve komore bude izbačen pri jednom otkucaju. EF od 60% znači da komora izbaci približno 60% krvi koju je sadržala pre kontrakcije. Taj broj nije procenat ukupnog zdravlja srca.

Očuvana EF govori o očuvanoj pumpnoj funkciji prema ovom pokazatelju. Ipak, mogu postojati smetnje opuštanja i punjenja komore, bolesti zalistaka ili druge promene. Zato se EF posmatra zajedno sa ostatkom pregleda.

Ako je vrednost snižena, kardiolog procenjuje njen značaj i mogući uzrok. Pri poređenju dva pregleda važno je uzeti u obzir i način merenja; mala razlika između brojeva ne mora predstavljati promenu zdravstvenog stanja.

Veličina srčanih šupljina i debljina zidova

Oznaka LK ili LV odnosi se na levu komoru, a LP ili LA na levu pretkomoru. Indeksi poput LVMI i LAVI uzimaju u obzir površinu tela.

U opisu se mogu pojaviti izrazi „dilatacija” za proširenje šupljine i „hipertrofija” za povećanu masu srčanog mišića. Povišen krvni pritisak i bolesti zalistaka neki su od mogućih razloga za promene veličine ili debljine zidova. Uzrok se utvrđuje procenom celog nalaza.

Za pregled i poređenje ponesite ranije izveštaje, naročito ako se već prati neka promena.

Šta znače dijastolna funkcija i oznake E/A i E/e′

Dijastola je deo srčanog ciklusa u kojem se komore opuštaju i pune krvlju. U nalazu se za procenu ovog procesa mogu koristiti oznake E/A, e′ i E/e′.

Za ove pokazatelje ne postoji jedna jednostavna granica koja jednako važi u svim okolnostima. Na rezultate utiču, između ostalog, uzrast, srčani ritam i postojeće bolesti. Procena se zasniva na više merenja.

Izraz „poremećaj relaksacije” opisuje promenu opuštanja srčanog mišića. Njegov značaj zavisi od ostalih pokazatelja, pritisaka punjenja i tegoba. Sama ta formulacija nije dovoljna da se postavi dijagnoza srčane insuficijencije.

Šta znače regurgitacija, stenoza i promene pokretljivosti

Regurgitacija znači vraćanje dela krvi kroz zalistak, dok stenoza označava njegovo suženje. Skraćenice MR, AR i TR odnose se na mitralnu, aortnu i trikuspidnu regurgitaciju.

Za odluku o praćenju ili lečenju važni su stepen promene, izgled zaliska, uticaj na srčane šupljine i simptomi. Sama skraćenica bez tih podataka ne govori koliko je nalaz značajan.

U opisu pokretljivosti može stajati „hipokinezija”, što označava slabije pokretanje određenog dela srčanog zida. Takav nalaz lekar povezuje sa istorijom bolesti i drugim ispitivanjima.

Kako da razgovarate sa kardiologom o nalazu

Posle pregleda korisno je da razjasnite:

Koji deo nalaza odstupa od očekivanog i koliko je to značajno?
Da li postoji promena u odnosu na prethodni pregled?
Da li je potrebna kontrola, dodatna dijagnostika ili terapija?
Kada treba da se javite ranije od dogovorene kontrole?

Ova pitanja pomažu da izveštaj povežete sa konkretnim planom praćenja.

Česta pitanja o nalazu ultrazvuka srca

Da li je EF od 60 odsto uredna?

Ta vrednost nalazi se u referentnim opsezima navedenim u tabeli. Za ocenu celog nalaza važni su i ostali parametri.

Da li blaga regurgitacija zahteva lečenje?

Odluka zavisi od zahvaćenog zaliska, ukupnog nalaza i simptoma. Opis blage regurgitacije sam po sebi ne određuje terapiju.

Zašto se moj nalaz razlikuje od ranijeg?

Na merenja mogu uticati metoda, kvalitet slike i uslovi tokom pregleda. Kardiolog procenjuje da li razlika predstavlja stvarnu promenu.

Koliko često treba ponavljati ultrazvuk srca?

Termin kontrole određuje se prema razlogu pregleda, nalazu i tegobama. Ne postoji jedan raspored koji odgovara svim pacijentima.

Povezani tekstovi

Pročitajte više o drugim metodama kardiološke dijagnostike:

Ultrazvuk srca i kardiološki pregled u Beogradu

U Poliklinici Dr Rončević ultrazvuk srca možete zakazati uz kardiološki pregled i procenu medicinske dokumentacije. Pri zakazivanju navedite koju uslugu želite i ponesite prethodne kardiološke nalaze.

Poliklinika se nalazi u Baba Višnjinoj 37, na Vračaru u Beogradu. Za informacije i termine pozovite 063 384 940 ili 064 043 7000.

Važeće cene pogledajte u cenovniku, a posebne ponude na stranici Aktuelne akcije.

Medicinski izvori i dodatne informacije

NASTAVITE SA ČITANJEM

Sleep apnea (apneja u snu) je poremećaj disanja tokom spavanja u kojem se protok vazduha ponavljano prekida ili smanjuje. Najčešći znaci su glasno hrkanje, prekidi disanja koje primećuje partner, buđenje uz osećaj gušenja i prekomerna dnevna pospanost. Kod nekih osoba dominiraju umor, jutarnja glavobolja ili osećaj da san ne donosi odmor.

Ako vam partner kaže da tokom noći povremeno prestajete da dišete ili se budite hvatajući vazduh, tegobe ne treba zanemariti. Simptomi mogu pobuditi sumnju na apneju u snu, ali dijagnozu potvrđuje odgovarajuće testiranje.

Šta je sleep apnea i zašto nastaje?

Najčešći oblik je opstruktivna apneja u snu (OSA). Dok spavamo, mišići u predelu ždrela se opuštaju. Kod osoba sa OSA gornji disajni put se povremeno sužava ili zatvara, pa vazduh ne može normalno da prolazi iako disajni napor postoji. Potpuni prekid protoka vazduha naziva se apneja, a njegovo delimično smanjenje hipopneja.

Ove epizode mogu biti praćene padom zasićenosti krvi kiseonikom i kratkim buđenjima kojih se osoba ujutru često ne seća. Zato neko može provesti dovoljno sati u krevetu, a ipak se osećati neispavano.

Postoji i centralna apneja u snu, kod koje privremeno izostaje odgovarajući nervni podsticaj za disanje. Razlikovanje opstruktivnih i centralnih poremećaja važno je za izbor ispitivanja i lečenja.

Sleep apnea simptomi: kako prepoznati noćne i dnevne znake?

Simptomi apneje u snu nisu isti kod svih pacijenata. Neke promene primećuje osoba koja spava pored pacijenta, dok se druge osećaju tek tokom dana.

Koje simptome tokom noći može primetiti partner?

Glasno, učestalo ili nepravilno hrkanje, ponekad praćeno periodima tišine.
Ponavljani prekidi disanja u snu nakon kojih slede nagli udah, frktanje ili nastavak hrkanja.
Buđenje uz gušenje ili hvatanje vazduha.
Nemiran san i česta buđenja, kojih osoba ne mora biti potpuno svesna.
Učestalo noćno mokrenje (nikturija), naročito uz druge karakteristične tegobe.

Koji su dnevni simptomi apneje u snu?

Prekomerna dnevna pospanost, naročito tokom mirnih aktivnosti, čitanja ili gledanja televizije.
Jutarnji umor i osećaj neispavanosti uprkos dovoljnom vremenu provedenom u krevetu.
Jutarnje glavobolje i suva usta nakon buđenja.
Otežana koncentracija, slabija pažnja i zaboravnost.
Razdražljivost, promene raspoloženja ili osećaj smanjene radne sposobnosti.

Nijedan od ovih simptoma pojedinačno ne dokazuje postojanje apneje. Važni su njihova učestalost, kombinacija i uticaj na svakodnevni život.

Prekidi disanja u snu: kako ih prepoznati i kada su razlog za zabrinutost?

Prekid disanja u snu najčešće opisuje partner: osoba hrče, zatim nakratko nastupi tišina, pa disanje počinje uz nagli udah ili trzaj. Kada se takve epizode ponavljaju, posebno uz izraženu dnevnu pospanost ili gušenje u snu, potrebno je razmotriti dijagnostiku.

Šta partner zapravo može da primeti?

Partner može čuti nepravilno hrkanje, primetiti pauze u disanju i nagle pokušaje udaha. Takva zapažanja korisna su lekaru, ali ne mogu pouzdano utvrditi trajanje, broj niti vrstu respiratornih događaja. Ni snimak mobilnim telefonom nije zamena za medicinsko testiranje.

Šta uzrokuje prekide disanja tokom spavanja?

Kod opstruktivne apneje uzrok je ponavljano suženje ili zatvaranje gornjeg disajnog puta. Kod centralne apneje mehanizam je drugačiji i vezan za regulaciju disanja. Zato nije svaki zapažen prekid disanja isti poremećaj, niti se svi dijagnostikuju i leče na jednak način.

U stručnom očitavanju apneje obično se razmatraju respiratorni događaji koji traju najmanje 10 sekundi, uz propisane kriterijume. Ipak, nije potrebno da partner meri sekunde: ponavljani uočeni prekidi disanja sami po sebi zaslužuju razgovor sa lekarom.

Kada su prekidi disanja posebno zabrinjavajući?

Kada se javljaju često, narušavaju kvalitet sna ili su praćeni dnevnom pospanošću, mogu ukazivati na klinički značajan poremećaj. Posebnu pažnju treba obratiti ako osoba zbog pospanosti zadrema tokom vožnje ili na poslu. Ako ste pospani za volanom, nemojte voziti dok se uzrok ne proceni i pospanost ne stavi pod kontrolu.

Da li je gušenje u snu uvek posledica sleep apnee?

Ne. Gušenje u snu i iznenadno buđenje uz osećaj nedostatka vazduha mogu se javiti kod opstruktivne apneje, ali i kod drugih stanja, uključujući pojedine srčane i plućne bolesti ili refluks sa nadražajem grkljana. Sličan doživljaj mogu izazvati i panična buđenja.

Ako se noćno gušenje ponavlja, posebno zajedno sa hrkanjem i uočenim prekidima disanja, savetuje se lekarska procena. Ako se pojave izrazito otežano disanje koje ne prolazi, bol u grudima, poremećaj svesti ili drugi akutni alarmantni simptomi, potrebna je hitna medicinska pomoć, a ne čekanje na rutinski test spavanja.

Da li svako hrkanje znači da osoba ima apneju u snu?

Ne. Hrkanje nastaje usled vibracija tkiva gornjih disajnih puteva i može postojati bez opstruktivne apneje. Međutim, glasno hrkanje praćeno pauzama u disanju, gušenjem tokom noći ili dnevnom pospanošću zahteva dodatnu pažnju.

Moguće je i obrnuto: osoba može imati apneju bez upadljivog hrkanja. Zbog toga se procena ne zasniva na jednom simptomu.

Nije svako hrkanje znak opstruktivne apneje u snu. Hrkanje može imati različite uzroke, od anatomskih karakteristika disajnih puteva do prekomerne telesne mase i otežanog nosnog disanja. Detaljnije pročitajte u našem članku Hrkanje: uzroci, kada je opasno i šta može da pomogne?.

Da li žene imaju drugačije simptome apneje u snu?

Kod žena se, uz hrkanje i uočene prekide disanja, mogu isticati nesanica, česta buđenja, hroničan umor, jutarnje glavobolje i promene raspoloženja. Rizik od opstruktivne apneje raste i nakon menopauze. Zato odsustvo glasnog hrkanja ne isključuje potrebu za procenom, posebno kada se tegobe ponavljaju.

Ko ima povećan rizik od opstruktivne apneje?

Veća verovatnoća postoji kod osoba sa gojaznošću, povećanim obimom vrata, određenim anatomskim karakteristikama gornjih disajnih puteva, porodičnom sklonošću i sa starenjem. Apneja je češća kod muškaraca, ali se može javiti kod oba pola i kod osoba normalne telesne mase.

Opstruktivna apneja često je udružena sa arterijskom hipertenzijom, atrijalnom fibrilacijom i dijabetesom tipa 2. Ove bolesti ne dokazuju postojanje apneje, ali mogu povećati značaj procene karakterističnih simptoma. Faktore rizika i povezanost sa kardiovaskularnim bolestima detaljnije ćemo obraditi u posebnim tekstovima.

Kada treba uraditi test na apneju u snu?

Lekarska procena i razmatranje testiranja posebno su opravdani ako postoji više sledećih pokazatelja:

Partner primećuje ponavljane prekide disanja tokom noći.
Javljaju se hrkanje i buđenja uz hvatanje vazduha. Više o uzrocima i mogućnostima smanjenja hrkanja pročitajte u našem članku „Hrkanje: uzroci, kada je opasno i šta može da pomogne?”.
Postoji uporna dnevna pospanost ili izražen osećaj neispavanosti.
Tegobe utiču na koncentraciju, svakodnevne aktivnosti ili bezbednost u saobraćaju.
Uz karakteristične simptome postoje pridruženi faktori rizika ili bolesti, na primer teško regulisana hipertenzija.

Lekar na osnovu simptoma, pregleda i pridruženih bolesti odlučuje da li je testiranje potrebno i koja metoda je primerena. Upitnici za procenu rizika mogu pomoći, ali sami ne potvrđuju niti isključuju dijagnozu.

Kako se dijagnostikuje sleep apnea?

Respiratorna poligrafija omogućava kućno praćenje parametara kao što su protok vazduha, respiratorni napor, puls i zasićenost krvi kiseonikom, u zavisnosti od uređaja. Kod odgovarajuće odabranih odraslih osoba sa sumnjom na umerenu ili tešku opstruktivnu apneju ona može biti prikladan prvi dijagnostički postupak.

Detaljnije o pripremi, načinu snimanja i postupku u našoj ustanovi pročitajte na stranici Sleep apnea dijagnostika: kućna respiratorna poligrafija.

Zašto je važno prepoznati simptome na vreme?

Nelečena opstruktivna apneja u snu nije samo poremećaj kvaliteta spavanja. Ponavljani prekidi disanja i padovi nivoa kiseonika predstavljaju opterećenje za organizam i povezani su sa povećanim rizikom od arterijske hipertenzije, srčanih aritmija, kardiovaskularnih i metaboličkih poremećaja.

Pravovremena dijagnostika omogućava utvrđivanje prisustva i težine apneje i izbor odgovarajućeg lečenja.

.

Često postavljana pitanja o sleep apnei

Mogu li simptomi sleep apnee postojati bez hrkanja?

Da. Kod pojedinih osoba preovlađuju dnevni umor, pospanost, česta buđenja ili nesanica. Odsustvo glasnog hrkanja ne isključuje apneju.

Da li partner može da potvrdi prekide disanja u snu?

Partner može uočiti sumnjive pauze, ali ne može potvrditi dijagnozu niti pouzdano izmeriti težinu poremećaja. Za to je potrebno odgovarajuće medicinsko ispitivanje.

Da li svako buđenje uz gušenje znači apneju?

Ne. Noćno gušenje ima više mogućih uzroka. Ako se ponavlja, treba razgovarati sa lekarom, naročito ako je praćeno hrkanjem ili prekidima disanja.

Da li normalna telesna masa isključuje apneju u snu?

Ne. Iako gojaznost povećava rizik, opstruktivna apneja može postojati i kod vitkih osoba.

Može li kućni test pouzdano isključiti apneju?

Ne u svim slučajevima. Kod negativnog ili nejasnog kućnog nalaza uz i dalje prisutnu sumnju, potrebno je dalje ispitivanje polisomnografijom.

Koja je razlika između aparata za testiranje i CPAP aparata?

Respiratorni poligraf služi za snimanje i dijagnostičku procenu. CPAP aparat služi za terapiju odgovarajuće dijagnostikovane opstruktivne apneje. To nisu isti uređaji.

Sleep apnea dijagnostika u Beogradu: gde se obratiti?

U Poliklinici Dr Rončević, Baba Višnjina 37, Beograd, dostupna je kućna respiratorna poligrafija za pacijente kod kojih je ova metoda odgovarajuća nakon kliničke procene.

Postupak testiranja: Sleep apnea dijagnostika – kućna respiratorna poligrafija
Cene usluga: Cenovnik Poliklinike Dr Rončević.
Zakazivanje: 063 384 940 i 064 043 7000.
Adresa i mapa: Baba Višnjina 37, Beograd – Google Maps.

Stručni izvori

Medicinski tekst namenjen informisanju odraslih pacijenata. Ne zamenjuje pregled i individualnu odluku lekara. Ime autora i lekara koji je izvršio stručnu recenziju uneti nakon stvarne provere sadržaja.

NASTAVITE SA ČITANJEM

Šta je sleep apnea?

Sleep apnea (apneja u snu) je poremećaj disanja tokom spavanja kod kojeg dolazi do ponavljanih prekida ili smanjenja protoka vazduha. Pojam „apnea” označava prekid disanja, dok se izraz „sleep apnea” odnosi na poremećaj disanja tokom spavanja. Najčešći oblik je opstruktivna apneja, koja nastaje usled povremenog suženja ili zatvaranja gornjih disajnih puteva. Ove epizode mogu biti praćene padom nivoa kiseonika u krvi i narušenim kvalitetom sna.

Kako prepoznati simptome sleep apnee?

Glasno hrkanje, prekidi disanja u snu, noćno gušenje i prekomerna dnevna pospanost mogu ukazivati na opstruktivnu apneju u snu.

Detaljnije o simptomima i znacima koji ukazuju na potrebu za testiranjem pročitajte u našem članku Sleep apnea simptomi: kako ih prepoznati i kada je potrebno testiranje?.

Za otkrivanje poremećaja disanja tokom noći kod odgovarajuće odabranih odraslih pacijenata koristi se kućna respiratorna poligrafija, neinvazivno snimanje koje se obavlja u sopstvenom krevetu.

Sleep apnea dijagnostika: kada se radi testiranje?

Sleep apnea simptomi mogu se ispoljiti tokom noći ili dana. Među najčešćim znacima su glasno hrkanje, prekidi disanja u snu, buđenje uz osećaj gušenja u snu i izražena dnevna pospanost. Respiratorna poligrafija se razmatra kod odraslih pacijenata kod kojih simptomi i klinička procena ukazuju na povećanu verovatnoću opstruktivne apneje u snu (OSA). Posebnu pažnju treba obratiti na sledeće tegobe i pridružena stanja:

Noćni simptomi: glasno i hronično hrkanje, prekidi disanja u snu koje primećuje partner, nagla buđenja uz osećaj gušenja ili nedostatka vazduha, nemiran i isprekidan san, noćno znojenje i učestalo noćno mokrenje (nikturija).
Dnevni simptomi: hroničan umor i osećaj neispavanosti nakon buđenja, prekomerna dnevna pospanost, jutarnje glavobolje, smanjena koncentracija i poteškoće sa pamćenjem.
Kardiovaskularna oboljenja: teško regulisana ili rezistentna arterijska hipertenzija, posebno kada su prisutni odsustvo očekivanog noćnog pada krvnog pritiska ili jutarnji porast pritiska, atrijalna fibrilacija, noćne bradikardije i druge aritmije. Kod osoba sa srčanom slabošću i simptomima poremećaja disanja u snu neophodna je individualna procena i izbor odgovarajuće dijagnostike. Po potrebi se savetuje i kardiološka procena.
Endokrinološki i metabolički faktori: gojaznost, naročito centralni tip i povećan obim vrata, dijabetes melitus tip 2, insulinska rezistencija i hipotireoza. Ova stanja mogu biti povezana sa većim rizikom od opstruktivne apneje, posebno ako su prisutni i karakteristični noćni ili dnevni simptomi.

Čak i jedan uočeni prekid disanja u snu predstavlja važan podatak za razgovor sa lekarom, ali sam po sebi ne potvrđuje dijagnozu. Navedeni simptomi i bolesti ne znače da je kućna poligrafija potrebna svakom pacijentu. Lekar na osnovu anamneze, simptoma i pridruženih oboljenja procenjuje potrebu za snimanjem i da li je ova metoda odgovarajući izbor.

Kako se radi kućna respiratorna poligrafija?

Pacijent dobija mali prenosivi aparat i uputstvo za pravilno postavljanje senzora. Pred spavanje kod kuće postavljaju se:

nazalna kanila: tanka, mekana cevčica postavljena ispod nosa, koja beleži protok vazduha;
torakalni senzor: registruje disajne pokrete grudnog koša;
abdominalni senzor: prati disajne pokrete stomaka i zajedno sa torakalnim senzorom omogućava procenu respiratornog napora;
pulsni oksimetar: postavlja se na prst i prati zasićenost krvi kiseonikom i puls.

Tokom noći uređaj registruje protok vazduha, disajne pokrete grudnog koša i stomaka, zasićenost krvi kiseonikom i puls. Mogu se beležiti i hrkanje i položaj tela, što lekaru pruža dodatne informacije pri analizi nalaza.

Koliko dugo se aparat nosi? Snimanje se obično obavlja tokom jedne cele noći, od odlaska na spavanje do jutarnjeg buđenja. Cilj je da se dobije dovoljno kvalitetan zapis tokom uobičajenog perioda spavanja. Ujutru se senzori skidaju, a uređaj vraća poliklinici prema dogovoru. Ako zapis nije tehnički zadovoljavajući, snimanje može biti potrebno ponoviti.

Ko očitava nalaz i šta sledi nakon snimanja?

Nakon vraćanja uređaja, podaci se preuzimaju, a lekar pregleda i tumači snimak. Analizira registrovane prekide i smanjenja disanja, promene zasićenosti krvi kiseonikom i druge dostupne parametre, uzimajući u obzir simptome i pridružene bolesti pacijenta.

Na osnovu nalaza i kliničke procene lekar daje preporuku za dalje postupanje. Kada je apneja potvrđena, planira se odgovarajuće lečenje, koje može uključivati promene životnih navika ili terapiju pozitivnim pritiskom (CPAP), kada je indikovana. Po potrebi se savetuje dodatna dijagnostička ili specijalistička procena.

Sleep apnea dijagnostika u Poliklinici Dr Rončević

Kućna respiratorna poligrafija dostupna je u Poliklinici Dr Rončević u Beogradu. Za detalje o pregledu, aktuelnoj ceni i slobodnim terminima možete nas kontaktirati.

Zakazivanje: 063 384 940 | 064 043 7000

Adresa: Baba Višnjina 37, Beograd | Pogledajte mapu

Cenovnik poliklinike

Stručni izvor: American Academy of Sleep Medicine (AASM), smernica za dijagnostičko testiranje OSA

Dodatni stručni izvor: American Heart Association – OSA i kardiovaskularne bolesti

NASTAVITE SA ČITANJEM

Oticanje samo jedne noge može imati različite uzroke, ali novonastali jednostrani otok koji ne prolazi zahteva pažnju, naročito ako se razvio tokom nekoliko dana i praćen je bolom ili osećajem zatezanja u nozi. Jedan od važnih uzroka koji u takvoj situaciji treba isključiti jeste duboka venska tromboza (DVT). Ultrazvučni Color Doppler pregled vena donjih ekstremiteta omogućava pregled dubokog i površinskog venskog sistema i predstavlja osnovnu metodu za potvrđivanje ili isključivanje venske tromboze.

Kada jednostrani otok noge zahteva Color Doppler vena?

Posebnu pažnju zahteva novonastali otok samo jedne noge koji ne prolazi, naročito ako se razvio tokom nekoliko dana.

Na potrebu za daljom procenom mogu ukazivati:

otok jedne potkolenice ili cele noge,
bol ili osećaj zatezanja,
tegobe koje su izraženije tokom hodanja ili oslanjanja na nogu,
osećaj težine ili napetosti u nozi,
primetna razlika u obimu između dve noge.

U takvoj situaciji potrebno je razmotriti mogućnost duboke venske tromboze i proceniti da li je potrebno uraditi Color Doppler vena donjih ekstremiteta. Prema evropskim smernicama za vensku trombozu, ultrazvučni pregled predstavlja prvu metodu snimanja kod pacijenata sa sumnjom na duboku vensku trombozu kada je potrebna dijagnostika snimanjem. Više o smernicama možete pročitati ovde.

Važno je znati da simptomi tromboze nisu isti kod svih pacijenata i da se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu izgleda noge.

Da li kod duboke venske tromboze noga mora biti crvena i topla?

Ne.

Kod duboke venske tromboze mogu postojati otok, bol, osećaj napetosti i osetljivost noge, dok izraženo crvenilo i lokalna toplina ne moraju biti prisutni. Zato odsustvo crvenila ili topline kože ne isključuje duboku vensku trombozu. Lokalni znaci zapaljenja često su uočljiviji kada je zahvaćen površinski venski sistem.

Kako izgleda površinska venska tromboza?

Kod površinske venske tromboze, odnosno tromboflebitisa, promena je često vidljivija i dostupnija palpaciji. Mogu se javiti:

lokalno crvenilo,
toplina kože,
bol i osetljivost,
tvrda i bolna površinska vena koja se može napipati ispod kože.

Iako se radi o površinskom venskom sistemu, ni ovaj nalaz ne treba automatski smatrati bezazlenim. Ultrazvučnim pregledom može biti potrebno utvrditi koliko je tromboza proširena i koliko je udaljena od spoja sa dubokim venskim sistemom, jer to može uticati na dalje lečenje.

Ko ima veći rizik za duboku vensku trombozu?

Sumnja je veća kada se jednostrani otok pojavi kod osobe koja ima i faktore rizika za nastanak venske tromboze. Među važnijim su:

prethodna duboka venska tromboza ili plućna embolija,
nedavna operacija ili duže mirovanje,
duža nepokretnost,
aktivna maligna bolest,
trudnoća i period nakon porođaja,
estrogenska hormonska terapija,
duža putovanja uz višesatno sedenje,
povreda ili imobilizacija noge.

Prisustvo faktora rizika povećava sumnju, ali tromboza može nastati i kod osobe kod koje nije odmah prepoznat jasan provocirajući faktor.

Šta pokazuje Color Doppler vena nogu?

Color Doppler pregledom procenjuju se duboke i površinske vene nogu. Pregled omogućava procenu:

prohodnosti vena,
prisustva tromba,
mesta i proširenosti tromboze,
protoka krvi kroz vene,
površinskog i dubokog venskog sistema.

Kod pacijenata sa dugotrajnim tegobama pregledom se može procenjivati i funkcija venskih zalistaka i prisustvo venskog refluksa. Pregled je neinvazivan i ne koristi jonizujuće zračenje. Više o ovom pregledu možete pročitati ovde.

Da li je D-dimer dovoljan da se isključi tromboza?

Ne treba ga posmatrati samostalno.

D-dimer je laboratorijski parametar koji se koristi kao deo dijagnostičkog algoritma kod sumnje na duboku vensku trombozu.

Povišen D-dimer ne znači automatski da postoji tromboza.

Može biti povišen nakon operacije ili povrede, tokom trudnoće, kod infekcija, zapaljenskih stanja, malignih bolesti, sa starenjem i u brojnim drugim situacijama.

Sa druge strane, negativan D-dimer može biti veoma koristan za isključivanje DVT-a kod pacijenata kod kojih je prethodno procenjena mala klinička verovatnoća tromboze.

Zbog toga se D-dimer tumači zajedno sa simptomima, faktorima rizika i procenom kliničke verovatnoće, a kada postoji indikacija radi se ultrazvučni pregled vena.

Da li prvo treba uraditi D-dimer ili Color Doppler?

Ne postoji pravilo da svaki pacijent sa otečenom nogom prvo mora da uradi D-dimer.

Prema savremenim dijagnostičkim algoritmima, najpre se procenjuje klinička verovatnoća duboke venske tromboze.

Kod manje verovatnoće DVT-a D-dimer može pomoći da se izbegne nepotrebno snimanje.

Kada je klinička sumnja veća, ultrazvučni pregled vena ima centralno mesto u dijagnostici i ne treba ga nepotrebno odlagati čekanjem laboratorijskog nalaza.

Šta ako jedna noga otiče već duže vreme?

Otok koji traje nedeljama ili mesecima zahteva drugačije razmišljanje od otoka koji je nastao tokom nekoliko dana.

Jedan od mogućih uzroka je hronična venska insuficijencija.

Kod ovih pacijenata mogu postojati:

oticanje koje je izraženije pred kraj dana,
osećaj težine u nogama,
proširene vene,
nelagodnost nakon dužeg stajanja ili sedenja,
promene kože potkolenice kod uznapredovale bolesti.

Color Doppler tada se ne radi prvenstveno zbog traženja akutne tromboze, već može pomoći u proceni funkcije venskih zalistaka, prisustva refluksa i stanja površinskog i dubokog venskog sistema.

Jednostrani otok može imati i druge uzroke, kao što su limfedem, povrede, infekcije ili lokalne promene, zbog čega se nalaz uvek tumači zajedno sa kliničkom slikom.

Kada je potreban hitan pregled?

Posebno je važno obratiti pažnju na pojavu simptoma koji mogu ukazivati na plućnu emboliju, jednu od mogućih komplikacija duboke venske tromboze.

Ako se uz otok i bol u jednoj nozi pojave:

iznenadno otežano disanje,
bol u grudima,
ubrzano disanje ili lupanje srca,
iskašljavanje krvi,
izrazita slabost ili gubitak svesti,

potrebna je hitna medicinska procena.

U toj situaciji ne treba čekati termin za ambulantni Color Doppler vena.

Otečena jedna noga: kada ne treba odlagati pregled?

Ako se tokom nekoliko dana pojavio otok samo jedne noge koji ne prolazi, naročito ako je praćen bolom, zatezanjem ili osećajem napetosti, potrebno je utvrditi uzrok.

Crvenilo i lokalna toplina mogu biti prisutni, posebno kod površinske venske tromboze, ali njihovo odsustvo ne isključuje duboku vensku trombozu.

Color Doppler vena omogućava direktnu procenu venskog sistema i ima važnu ulogu kada postoji sumnja na trombozu, kao i kod procene hronične venske insuficijencije.

Tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje pregled lekara. Naglo nastao jednostrani otok noge, posebno uz bol ili faktore rizika za trombozu, zahteva pravovremenu medicinsku procenu.

Zakažite Color Doppler vena donjih ekstremiteta

Ako imate novonastali otok jedne noge, bol, zatezanje, crvenilo ili lokalnu toplinu, kao i dugotrajnije tegobe poput oticanja nogu, osećaja težine, proširenih vena ili drugih simptoma hronične venske insuficijencije, možete zakazati Color Doppler vena donjih ekstremiteta u Poliklinici Dr Rončević.

Zakazivanje pregleda:

📞 064 043 7000
📞 011 344 75 17

📍 Baba Višnjina 37, Vračar, Beograd

Kako do nas možete pogledati ovde.

Aktuelni cenovnik možete pogledati ovde.

NASTAVITE SA ČITANJEM