Magnezijum i visok krvni pritisak često se pominju zajedno, naročito kod pacijenata koji već koriste antihipertenzivnu terapiju. Magnezijum se često uzima zbog grčeva u mišićima, umora, palpitacija ili uverenja da može dodatno pomoći u regulaciji krvnog pritiska. Magnezijum jeste važan za normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, ali suplementacija nije potrebna svakom pacijentu sa hipertenzijom. Takođe, činjenica da je reč o mineralu ne znači da se može uzimati u neograničenim količinama. Kod pacijenata koji već koriste antihipertenzivnu terapiju najvažnije je proceniti da li postoji razlog za suplementaciju, koju terapiju pacijent koristi i kakva je funkcija bubrega.

Kakvu ulogu magnezijum ima u radu srca i krvnih sudova?

Magnezijum je jedan od najvažnijih unutarćelijskih katjona i učestvuje u velikom broju enzimskih i metaboličkih procesa. U kardiovaskularnom sistemu učestvuje u regulaciji tonusa krvnih sudova, funkciji ćelijskih membrana i održavanju normalne električne aktivnosti miokarda. Posebno je važna njegova povezanost sa drugim elektrolitima, pre svega kalijumom. Nedostatak magnezijuma može otežati korekciju hipokalijemije, zbog čega se kod pacijenata sa poremećajem elektrolita ova dva parametra često posmatraju zajedno. Izražen deficit magnezijuma može biti povezan sa neuromišićnim simptomima i poremećajima srčanog ritma. To, međutim, ne znači da dodatni magnezijum kod osobe koja nema deficit automatski predstavlja zaštitu od aritmija. Zbog toga je tema magnezijum i visok krvni pritisak važna posebno kod pacijenata koji koriste više lekova ili imaju poremećaj elektrolita.

Magnezijum i visok krvni pritisak: da li suplementacija pomaže?

Magnezijum učestvuje u regulaciji vaskularnog tonusa i postoje podaci da njegova suplementacija kod određenih osoba može dovesti do skromnog smanjenja krvnog pritiska. Međutim, taj efekat nije dovoljan da bi se magnezijum smatrao terapijom hipertenzije. Pacijent kome je propisana antihipertenzivna terapija ne treba da smanjuje dozu ili prekida lekove zato što je počeo da uzima suplement magnezijuma. Isto tako, nije opravdano nekritički povećavati dozu suplementa sa idejom da će veća količina magnezijuma dodatno sniziti krvni pritisak. Magnezijum i antihipertenzivni lekovi: da li postoji interakcija? Kod osobe sa očuvanom funkcijom bubrega, uobičajene oralne doze magnezijuma generalno se mogu koristiti uz veliki broj standardnih antihipertenzivnih lekova. Nema osnova da se svim pacijentima koji koriste ACE inhibitore, sartane, beta blokatore ili blokatore kalcijumskih kanala rutinski zabrani suplementacija magnezijumom. Mnogo važnije pitanje je koji lek pacijent koristi i kako taj lek utiče na ravnotežu elektrolita. Posebno mesto imaju diuretici.

Diuretici i nedostatak magnezijuma

Kada govorimo o temi magnezijum i visok krvni pritisak, jedno od najčešćih pitanja jeste da li suplement može bezbedno da se kombinuje sa antihipertenzivnim lekovima.Tiazidni diuretici i diuretici Henleove petlje mogu povećati gubitak magnezijuma putem bubrega. Kod dugotrajne terapije kod pojedinih pacijenata može se razviti hipomagnezijemija, naročito ako istovremeno postoje drugi faktori koji povećavaju gubitak elektrolita. U takvoj situaciji suplementacija može imati smisla, ali odluku ne treba donositi samo na osnovu činjenice da pacijent koristi diuretik. Potrebno je sagledati laboratorijske nalaze, funkciju bubrega, druge elektrolite i kompletnu terapiju. Situacija nije ista kod svih diuretika. Kalijum-štedeći diuretici imaju drugačiji uticaj na renalno izlučivanje elektrolita, zbog čega se suplementacija kod pacijenata na kombinovanoj terapiji procenjuje individualno. Drugim rečima, naziv „lek za izbacivanje vode“ nije dovoljan da bismo znali da li pacijentu magnezijum treba. Zbog toga su magnezijum i visok krvni pritisak važni kod pacijenata koji koriste diuretike.

Kada je potreban poseban oprez?

Najvažniji organ za regulaciju količine magnezijuma u organizmu jesu bubrezi. Kod osobe sa urednom funkcijom bubrega višak magnezijuma uglavnom se eliminiše urinom. Kada je bubrežna funkcija značajno smanjena, sposobnost eliminacije magnezijuma opada i može doći do njegovog nakupljanja u krvi. Zato je hronična bubrežna bolest jedan od najvažnijih razloga za oprez sa samoinicijativnim uzimanjem preparata magnezijuma. Izražena hipermagnezijemija može dovesti do pada krvnog pritiska, mišićne slabosti, usporavanja srčane frekvencije i poremećaja srčanog sprovođenja, a u teškim slučajevima može imati ozbiljne posledice. Poseban oprez potreban je i kod pacijenata koji već imaju značajnu bradikardiju ili poremećaje atrioventrikularnog sprovođenja, naročito ukoliko postoji oštećenje bubrežne funkcije ili se koriste visoke doze preparata koji sadrže magnezijum.

Da li magnezijum treba odvajati od lekova za pritisak?

Ne postoji univerzalno pravilo da magnezijum mora da se uzima nekoliko sati odvojeno od svih antihipertenzivnih lekova. Magnezijum, međutim, može smanjiti apsorpciju određenih drugih lekova stvaranjem kompleksa u digestivnom traktu. To je naročito važno kod pojedinih antibiotika, levotiroksina i bisfosfonata, zbog čega je kod tih lekova potrebno poštovati preporučeni vremenski razmak. Zato kod pacijenta koji koristi više lekova nije dovoljno proveriti samo terapiju za krvni pritisak. Potrebno je sagledati kompletnu terapiju.

Više magnezijuma ne znači i bolji efekat

Jedna od najčešćih neželjenih posledica oralne suplementacije magnezijumom u većim dozama jesu gastrointestinalne tegobe, prvenstveno dijareja, grčevi i nelagodnost u stomaku. Količina elementarnog magnezijuma razlikuje se između preparata, pa dve tablete različitih proizvoda ne moraju sadržati približno istu dozu. Zbog toga pri izboru preparata treba obratiti pažnju na količinu elementarnog magnezijuma, a ne samo na naziv magnezijumove soli ili ukupnu masu jedinjenja navedenu na pakovanju. Više o ulozi magnezijuma, preporučenom unosu i bezbednosti suplementacije možete pročitati u stručnom pregledu National Institutes of Health (NIH).

Da li svakom pacijentu sa hipertenzijom treba proveravati magnezijum?

Ne rutinski.

Procena ima više smisla kada postoji klinička sumnja na deficit, kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji određenim diureticima, kod prisutne hipokalijemije, određenih aritmija, hroničnih gastrointestinalnih gubitaka ili drugih stanja koja mogu dovesti do nedostatka magnezijuma. Treba imati u vidu i da se najveći deo magnezijuma nalazi unutar ćelija i u kostima, pa koncentracija magnezijuma u serumu ne predstavlja savršen pokazatelj ukupnih rezervi u organizmu. Ipak, određivanje serumskog magnezijuma ostaje deo standardne kliničke procene kada postoji sumnja na značajan poremećaj.

Magnezijum je suplement, a ne zamena za antihipertenzivnu terapiju

Kod pacijenata sa hipertenzijom magnezijum može imati svoje mesto, posebno kada postoji povećan rizik od njegovog nedostatka ili je deficit potvrđen. Ali cilj nije da se suplement uvede svakom pacijentu „za svaki slučaj“. Uobičajene doze magnezijuma kod osobe sa očuvanom funkcijom bubrega najčešće se mogu kombinovati sa standardnom antihipertenzivnom terapijom. Oprez postaje mnogo važniji kod oštećenja bubrežne funkcije, poremećaja elektrolita, kompleksne terapije i uzimanja visokih doza.

Kada su u pitanju magnezijum i visok krvni pritisak, najvažnije je da suplementacija ima jasan razlog i da bude prilagođena terapiji i zdravstvenom stanju pacijenta.

Ako imate povišen krvni pritisak ili koristite antihipertenzivnu terapiju, pregled kardiologa omogućava procenu krvnog pritiska, postojeće terapije i kardiovaskularnog rizika.