Pregled Gastroenterologa

Ovaj pregled obavlja lekar specijalista gastroenterolog Prof. dr. Radoje Doder u našoj poliklinici. Posle razgovora sa lekarom i sticanja šire slike o bolesti pacijenta, kreće pregle trbuha. Uočavaju se bolni predeli u stomaku.

Prof. dr. Radoje Doder

Profesor doktor Radoje Doder je ugledni specijalista interne medicine sa fokusom na gastroenterologiju. Rođen je 2. januara 1958. godine, a Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1984. godine. Specijalizaciju iz interne medicine završio je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu 1992. godine, a subspecijalizaciju iz gastroenterologije na istoj instituciji 1996. godine. Doktorat je stekao 2001. godine na temu „Tretman hemoklipsovima kod krvarećih ulkusa“.

Profesor Doder ima bogato radno iskustvo. Od 2001. godine bio je načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju, u našoj poliklinici dr. Rončević, Prof. dr. Radoje Doder obavlja sve preglede vezane za gastroenterologiju. U ovoj ustanovi obavlja preglede ambulantnih i hospitalizovanih pacijenata, gastroskopiju i kolonoskopiju u lokalnoj i opštoj anesteziji.

Njegova posebna sfera interesovanja obuhvata ERCP dijagnostiku (endoskopska retrogradna holangiopankreatografija), interventnu endoskopiju, i dilatacije ahalazija. Profesor Doder je objavio oko 60 naučno-istraživačkih radova i trenutno je predsednik Udruženja za digestivnu endoskopiju.

Ukoliko lekar utvrdi da stanje nije hitno a da postoje odredjeni problemi obično se traži uzorak stolice na kandidu i heliko bakteriju koje su dosta prisutne u poslednje vreme.

Zakaži pregled kod Prof. dr Radoja Dodera +381 63 384 940

Koje metode koristimo na našoj poliklinici

Ukoliko je stanje pacijenta složenije pristupa se jednoj od metoda za bolju dijagnostiku:

– ultrazvuk abdomena
– gastroskopija (pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva)
– kolonoskopija (pregled debelog creva)

Posle detaljnog pregleda i uspostavljanja dijagnoze propisuje se terapija pacijentu.

Šta je Gastroskopija?

Gastroskopija je dijagnostičko –terapijski postupak se ispituje gornji deo sistema organa za varenje: jednjak, želudac i tanko crevo-duodenum, skraćenica naziv je EGDS ili samo gastroskopija.

Ovo je najbolji i najtačniji pregled jednjaka, želuca i dvanestopalačnog creva.

Pri pomeni ovog snimanja mnogi pacijenti imaju strah za koji nema razloga jer pregled traje kratko, malo je neprijatan za pacijenta ali nije bolan i potpuno je bezbedan. Današnji aprati imaju tanke sonde manjeg promera od normalnog zalogaja tako da nema razloga za strah i izbegavanje ovog pregleda kada je to potrebno.

Pred pregled se pacijentu može dati sedativ i lokalni anestetik-sprej u grlo.

Pregled se može se raditi i u anagosedaciji ali najčeće za to nema potrebe.

Kod pregleda je najbitnije da pacijent postupa po instrukcijama med.sestre i lekara koji rade pregled.

Gastroskopija se najčešće preporučuje kod:

akutnog krvarenje iz gornjeg probavnog trakta u svrhu određivanja mjesta krvarenja i preduzimanja eventualne terapije spaljivanjem ili sklerozacijom.

Gastroskopija je značajno smanjila uzrok smrtnosti zbog krvarenja sa 10 % na 1% i uglavnom zamenila hirurško lečenje krvarenja koje se ranije jedno primenjivalo otežano gutanje:

– posebno ako već postoje suženja ili ulceracije dispepeptične tegobe koje nastaju na gladno ili nakon unosa hrane kao što su: nadutost, žgaravica, mučnina, bol i napetost u stomaku, podrigivanje i učestali vjetrovi, bolno gutanje, nepodnošenje hrane…
– kontrola ranijih bolesti jednjaka, želuca i duodenuma, suženja, ulkusi itd,
vizualizacija promena koje su uočene drugim metodana snimanaja a koje zahtevaju razjašnjenje, biopsiju, uklanjanje itd.

Gastroskopija nam pruža mogućnost uzimanja materijala za mikroskopski  patohistološki pregled i za dokazivanje infekcije s Helicobacter pylori.

Prilikom pregleda mogu se uraditi određene intervencije kao skidanje polipa, tumora, zaustavljanje krvarenja, bužiranje ili proširenje suženog jednjaka, otapanje i vađenje nakupljene hrane ili bezoara, vađenje stranih tela, postavljanje proteza i cevi za hranjenje, izvođenje nekih operacija, i sagledavanje uspešnosti terapije odnosno paraćenje bolesti…

Gastroskopiju ne traba raditi kod je za to postoje kontraidikacije zbog drugih težih bolesti i protivljena pacijenta. Lekar koji indikuje pregled i gastroentrolog imaju u imperativu te činjenice..

Neke bolesti otkrivene gastroskopijom zahtevaju nešto drugačije postupanje i kontrolisanje.

Gastroskopija Cena

Gastroskopija u našoj poliklinici košta trenutno na akciji 9000 din. Trudimo se da imamo najbolje cene kako bi bili pristupačniji što širem sloju stanovništva.

ČIR I MALIGNI TUMOR ŽELUCA

Čir želuca najčešće nosi sumnju na postojanje tumora.

Kod ČIRA želuca se rade kontrolne gastroskopije i uzimanje uzoraka za mikroskopski pregled /biopsije/ najčeće i više puta u mesečnim razmacima do potpunog zalečenja.

Dakle čir želuca mora biti pod kontrolom dok potpuno ne bude izlečen.

MALIGNI TUMOR želuca najlakše se otkriva gastroskopijom i postoje razni klinički oblici. U nekim zemljama sveta kao npr. u Japanu to je nacinonalna bolest.

Današnja gastroskopska tehnika je toliko usavršena da se može otkriti i tumor veličine nekoliko milimetara kada je malignom u početnoj fazi nakon čega se radi samo operacija i pacijent odlazi potpuno zdrav bez ikavnih tragova bolesti.

Uznapredova maligna bolest otkrivena kasno ima i druge komplikovanije načine najčešće neuspešnog lečenja.

Zbog toga je gastroskopija i onkološka disciplina i njen osnovni cilj je da se isključi ili potvdi tumor jednjaka ili želuca a posle toga da odgovori na pitanje postojanja čira,upale, bruha itd.

U nalazu se najteža dijagnoza uvijek navodi kao prva, a potom sve ostale.
Način lečenja zavisan je od konačne dijagnoze određene klinički, patohistološki i mikrobiološki.

POLIPI ŽELUCA

Polipi želuca su mekotkivne najčešće dobroćudne izrasline u želucu koje zahtevaju takođe nešto čeće kontrole jer se neki od njih mogu pretvoriti u zloćudne tumore.

Postavljanje dijagnoze se vrši gastroskopijom pri čemu se polipi najčešće i odstranjuju i šalju na mikroskopsku patohistološku analizu.

Međutim postoji mogućnost pojave novih polipa te su potrebne kontrolne gastroskopije u razmacima koje će odrediti gastroenterolog.

ČIR DUODENUMA /dvanaestopalačnog creva/

Čir dvanaestopalačnog creva ili duodenuma je skoro uvek dobroćudan, pa se rade uglavnom kliničke kontrole posle prve EGD-skopije u kojima nam je bitan sam osećaj pacijenta da li je došlo do iščezavanja tegoba i u kojoj meri.

Kontrolne EGD-skopije obavljaju se ređe u zavisnosti od tegoba.

Čir duodenuma skoro nikad ne prelazi u malignom ali postoji mogućnost da prokrvari ili da dođe do drugih komplikacija.

Kod EGS – skopije uzima se bipsija sa sumnjivog područja ili jednostavno materijal za analizu na Helicobacter pylori.

Helicobacter pylori može da se indetifikuje i savremenim tzv IZDISAJNIM testom koji predstavlja lab.analizu.Isto tako otkrivanje anitela ili imunoglobulida G i A u nalazi seruma znače postojanje Helico infekcije.

Posle terapije za eradikaciju HB pylori ima smisla raditi kontrolni izdisajni test posle jednog meseca i on će pokazati da li su stvarno bakterije uništene.

Imunoglobulinski test će ostati dugo pozitivan posle zalečene infekcije tako da nam neće znači mnogo.Veoma su značajne tegobe pacijenta posle lečenja, njihovo iščezavnje ili smanjenje ili čak pogoršanje.

Retka su stanja kada nije moguće ili nije preporučljivo raditi EGD-skopiju a isto tako retke su i komplikacije gastroskopije. a o njima kao i svim drugim vezanim pitanjim može vas informisati lekar u poliklinici ili nadležni lekar koji vas upućuje.

Gastroskopija je izvrsna dijagnostička metoda u otkrivanju, liječenju i praćenju bolesti gornjeg dijela probavnog sustava.

Nakon gastroskopije ako sete dobili sedativ ne treba da vozite automobil.

Sa laganom postepenom ishranom može se nastaviti posle oporavka grla od dejstva lokalnog anestetika.

Danas se sve manje rade rentgenski pregledi želuca sa barijumom zbog zračenja, dosta manje dijagnsotičke koristi i nemogućnosti da se uradi sve ono što može gastrskopijom.

Pametne Kapsule za snimanje unutrašnjih organa

Postoje i tzv „pametne“ kapsule koje snimaju unutrašnjost organa kroz koji prolaze ali one imaju tehničkih nedostataka, pa se pouzdano mogu upotrebljavati samo u tankom crijevu, dok su nalazi želuca i debelog creva nepouzdani.

Osnovni je nedostatak kapsule što ne može proširiti organ kroz koji prolazi (uduvavanjem vazduha) tako da se širi organi (npr. želudac ili debelo crijevo) ne mogu pouzdano analizirati.

Kolonoskopija i Karcinom Debelog Creva

Kolonoskopija je pregled debelog creva ili kolona kolonoskopom.

Priprema traje najviše 24h i nije teška jer se pijenjem sredstva dobija najčeće oko 10-ak periodičnih prolivastih stolica lakog izgona.

U zavisnosti od izbora pacijenta pregled može da se radi u analgosedaciji i tada je bezbolan i komforan .

Ako se radi bez toga može da bude malo neprijatan.

Prosečna dužina kolona je 90 do 120 cm.Kolonoskopija se smatra zlatnim standaradom u dijagdnostici obolenja kolona jer može da se otkrije i najmanja promena na sluzokoži.

Kolonoskopijom se mogu videti:

• uzroci krvarenja iz debelog creva,
• upalni procesi (colitisi)
• divertikulumi (kesasta proirenja na sluznici debelg creva)
• polipi (izraštaji)
• ulceracije (ranice)
• dobroćudni tumori
• ZLOĆUDNI tumori (rak debelog creva)

U toku kolonoskopije sa sumnjive promene može da se uzme jedan ili više sitnih isečaka (biopsija) koji se šalju na patohistološku analizu.

To je mikroskopska analza uzorka i ona predstavlja najčeće konačnu dijagnozu od koje zavisi dalji postupak i terapija.

Neke manje promene ili polipi u toku kolonoskopije mogu da se jednostavno uklone u celini bez neke značajne opasnosti i komplikacija pošto su uglavnom bezopasne.

Jedna od najčećih indikacija za kolonoskopiju je krvarenje iz debelog creva.

Najčeći uzrok tog krvarenja iz debelog creva su hemoroidi ali nas to ne sme da zavara pošto uz njih može postojati polipoza i /ili kancer.

To uvek treba imati na umu i svako krvarenje iz debelog creva treba ispitati kolonoskopski.

Karcinom debelog creva je jedno od najčećih smrtonosnih obolenja odnosno drugi po uzroku smrti od malignih obolenja savremenog čoveka.

U Srbiji od ovog kancera godišnje oboli 3500 ljudi a u svetu oko 1 milion.

Srbija se po učestalosti ovog karcinoma ne razlikuje značajno od ostalih evropskih zemalja.

U Evropi godišnje od ovog kancera umre 10.000 ljudi.

Smatra se da 90% slučajeva ovog kancera može da se uspešno leči jednostavnim metodama ukoliko se na vreme otkrije.

Rano otkriven karcinom debelog creva najčešće se hiruški potpuno odstrani i izleči te stoga nema čekanja i oklevanja.

Međutim obolenje koje je tako lako otkriti i dijagnstikovati često ostaje neprepoznato do evidentne kliničke manifestacije zbog neznanja pacijenta ili neopravdanog straha od pregleda.

Opasnost od ovog kancera se povećava pose 45 gž podjednako i kod muškaraca i kod žena.

Polipi debelog creva

Osobe koje su imale polipe debelog creva opasnost od kancera se povećava posle 5 g od otkrivanja polipa. Ako se ne odstrani polip lagano raste i u toku nekoliko godina iz njega nastaje karcinom.

Jako je važno znati da za svo to vreme prekanceroznog rasta bolest najčeće ne daje nikakve znakove.

Uklanjanjem polipa ne znači da je otkolonjena sva opasnost,posle nekog vremena polip može da se pojavi ponovo na istom ili nekom drugom mestu.

U trenutku inicijalne dijagnostike kod nekoh pacijenata moguća je multiplost tj. kombinacije više tumora debelog creva,nađe se više benignih tumora ili kombinacija benignih i malignih ili samo jedan ili više malignih tumora.

Zbog toga su kod ovih slučaje potrebne kontrolne povremene kolonoskopije koje će biti isplanirane u saradnji sa gastroenterologom/2-5 g/.

Kolonoskopiju treba početi raditi najčešće posle 45 gž kao preventivni pregled ranog otkrivanja premaligniteta i kod osoba koje nemaju nikakve tegobe.

Ako pacijent ima i jednan od ovih parametara:

• obolenja od kancera kolona u porodici,
• krvarenje iz debelog creva,
• hronični stomačni bol,
• promene u pražnjenju stolice (zatvori, prolivi),
  tanju stolicu, malokrvnost ili anemiju nepoznatog uzroka,
  slabost, malaksalost, gubitak apetita i gubitak na težini,
  pozitivan test na okultnu krv u stolici (hemokult),
  ako je ranije imao polipe ili tumore debelog creva
  NEIZOSTAVNO se radi kolonoskopija.

VREME ZA DIJAGNOSTIKU KOD NAJMANJE SUMNJE NE TREBA GUBITI razmšljajući da se možda radi o hemoroidima, o lenjim crevima itd.

Rak debelog creva se često NAĐE uz sve to i obične druge dijagnoze.

Tumor markeri NE mogu služiti za postavljanje dijagnoze raka debelog creva jer su često mirni kod karcinoma. Popuno mirni mogu da budu i laboratorisjki nalazi pa i test na okultnu krv.

Uz zlatni standard – kolonoskopiju te nalize će nam ponekad biti od pomoći te ćemo ih uraditi rutinski.

U sve se mogu uključiti i vezni pregledi, MSCT, MR itd.
Kontrolni pregledi su OBAVEZNI nakon hiruški odstranjenih polipa ili tumora, postojanja herediteta /nasleđa/ ali i u drugim slučajevima makar jednom u tri godine.

Posle kolonoskopije retko se mogu pojaviti manja krvarenja ako je uklanjan polp,manje lezije sluznice,naduvenost i tvrd stomak,blago povišena temperatura,ponekad povraćanje i mučnina a izuzetno retko alergija na anestetike.

ANOSKOPIJA

Instrumentom koji se zove anoskop pregleda se samo 10-ak cm završnog creva odnosno anus i analni kanal kao završetak rektuma. Pregled nije težak i bolan,jednostavan je i izvodi se ambulantno bez naročite pripreme.

Najčeće se time pregledaju hemoroidi, rascepi, fistulozni kanali, polipi i tumori u analnoj regiji. Anoskopija ne može dijagnostikovati kancer kolona druge lokalizacije sem analne regije i NE može zameniti kolonoskopiju.

Hemoroidalna bolest može da se rešava u toku anoskopije tako što će se raditi hirurško podvezivanje spletova i odstranjenje ugrušaka u njima.
Postupak nije težak za pacijenta a izvodi se ambulantno i traje kratko.

Time se pacijent oslobađa daljih komplikacija,bolova, krvarenja…
Rascepi na sluznici anusa nastaju najčeće kod tvrde stolice i napinjanja i zahtevaju pregled i lečenje kod hirurga proktologa kao i hemoroidi.

Bilo koji problem i tegoba u analnoj regiji iziskuje prvo dijagnostiku, anoskopiju i pregled prstom a potom i lečenje.

Smernice i dalje ispitivanje drugim metodama mogu biti predložene i završene u poliklnici dr.Rončević.

TRANSREKTALNI ULTRAZVUK

Transrektalni ultrazvuk se izvidi specijalnom sondom koja se uvodi u analni kanal čime se mogu videti sve promene unutar dela rektuma i mekog tkiva okoline. Pregledu su dostopni ginek. organi žene i prostata muškarca, bešika, male karlica i druga okolna meka tkiva.

Može da se uradi Doppler KS i drugi modovi ultrazvuka kao 3D ultrazvuk itd.