Metformin kod insulinske rezistencije često se uvodi kod osoba koje imaju povišene vrednosti insulina, predijabetes, višak kilograma ili sindrom policističnih jajnika. Jedno od čestih pitanja pacijenata je: „Insulin mi je visok. Da li treba da pijem metformin?“ Odgovor nije isti za svakoga. Povišena vrednost insulina sama po sebi ne predstavlja automatsku indikaciju za uvođenje metformina. Odluka zavisi od vrednosti glukoze i HbA1c, rezultata OGTT-a, telesne mase, prisustva predijabetesa, PCOS-a, prethodnog gestacijskog dijabetesa i drugih faktora koji utiču na rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija predstavlja smanjenu osetljivost tkiva na dejstvo insulina. Da bi održao normalnu koncentraciju glukoze u krvi, organizam može početi da luči veće količine insulina. Zbog toga osoba neko vreme može imati normalne vrednosti šećera u krvi, a povišene vrednosti insulina. Insulinska rezistencija često je povezana sa prekomernom telesnom masom, naročito nakupljanjem visceralne masti, smanjenom fizičkom aktivnošću, masnom jetrom, poremećajem lipida i PCOS-om. Važno je razlikovati insulinsku rezistenciju od predijabetesa i dijabetesa. Insulinska rezistencija ne znači da osoba ima dijabetes.

Da li visok insulin na OGTT-u znači da je potreban metformin?

Ne nužno.

Ne postoji jedna vrednost insulina tokom OGTT-a na osnovu koje se automatski uvodi terapija. Rezultati se procenjuju zajedno sa vrednostima glukoze, HbA1c, telesnom masom, kliničkom slikom i drugim faktorima rizika. Kriterijumi za predijabetes i dijabetes zasnivaju se prvenstveno na vrednostima glukoze i HbA1c, a ne na određenoj graničnoj vrednosti insulina. Zbog toga dve osobe sa sličnim vrednostima insulina tokom OGTT-a ne moraju imati istu metaboličku situaciju niti zahtevati isti pristup lečenju.

Metformin kod insulinske rezistencije: kada ima smisla?

Metformin se može razmatrati kada, pored insulinske rezistencije, postoje i drugi metabolički faktori koji povećavaju rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Njegova primena može imati više smisla kod određenih osoba sa:

• predijabetesom, naročito ako postoji visok rizik za razvoj dijabetesa tipa 2,
• izraženom prekomernom telesnom masom ili gojaznošću uz druge metaboličke faktore rizika,
• PCOS-om, kada postoji odgovarajuća metabolička indikacija,
• prethodnim gestacijskim dijabetesom, naročito ako je prisutan i predijabetes,
• postepenim pogoršanjem glikoregulacije uprkos promenama životnih navika.

Odluka o uvođenju terapije donosi se individualno, nakon procene kompletnog metaboličkog statusa.

Kada metformin možda nije potreban?

Ako su glikemija i HbA1c uredni, nema predijabetesa i ukupni metabolički rizik nije visok, povišena vrednost insulina sama po sebi ne znači da je potrebno uvesti metformin. Kod takvih osoba prvi korak često predstavljaju promene životnih navika.

One podrazumevaju:

• odgovarajući način ishrane,
• redovnu fizičku aktivnost,
• smanjenje telesne mase ukoliko postoji višak kilograma,
• dovoljno sna i dugoročno održavanje zdravijih životnih navika.

Čak i relativno umereno smanjenje telesne mase kod osoba sa viškom kilograma može povoljno uticati na insulinsku osetljivost i druge metaboličke parametre.

Metformin i predijabetes

Kod predijabetesa metformin ima jasnije definisano mesto nego kod izolovano povišenih vrednosti insulina. Predijabetes podrazumeva vrednosti glukoze ili HbA1c koje su iznad normalnih, ali još ne ispunjavaju kriterijume za dijabetes. Metformin se može razmatrati kod osoba sa predijabetesom koje imaju veći rizik za razvoj dijabetesa tipa 2. Posebno se uzimaju u obzir telesna masa, životna dob, vrednosti glukoze i HbA1c, prethodni gestacijski dijabetes i drugi faktori rizika. Ipak, ni prisustvo predijabetesa ne znači da svaka osoba automatski treba da dobije ovu terapiju. Promene životnih navika ostaju važan deo prevencije razvoja dijabetesa.Više o primeni metformina i prevenciji dijabetesa kod osoba sa povećanim rizikom možete pročitati u preporukama American Diabetes Association (ADA).

Metformin i PCOS

Metformin se koristi i kod određenih žena sa sindromom policističnih jajnika. Posebno se razmatra kod žena sa PCOS-om koje imaju metaboličke poremećaje, naročito u prisustvu prekomerne telesne mase ili gojaznosti. Može povoljno uticati na određene metaboličke parametre, uključujući insulinsku rezistenciju i glikoregulaciju. Međutim, ni kod PCOS-a se terapija se ne uvodi samo na osnovu jedne vrednosti insulina. Izbor terapije zavisi od simptoma, telesne mase, metaboličkog statusa i cilja lečenja.

Da li metformin pomaže pri mršavljenju?

Metformin kod nekih osoba može dovesti do umerenog smanjenja telesne mase, ali nije prvenstveno lek za mršavljenje. Njegov efekat na telesnu masu razlikuje se od osobe do osobe i ne treba očekivati da će samo uzimanje leka dovesti do značajnog gubitka kilograma. Ako je glavni zdravstveni problem gojaznost, potrebno je proceniti njen stepen, prisustvo metaboličkih komplikacija i odgovarajuće mogućnosti lečenja. Zato metformin ne treba uvoditi samo sa ciljem mršavljenja kod osobe kod koje ne postoji druga odgovarajuća indikacija za njegovu primenu.

Koji su najčešći neželjeni efekti metformina?

Najčešća neželjena dejstva metformina odnose se na gastrointestinalni trakt.

Mogu se javiti:

• mučnina,
• nadimanje,
• nelagodnost ili bol u stomaku,
• mekša stolica,
• dijareja.

Ove tegobe su često izraženije na početku terapije. Postepeno povećavanje doze i uzimanje leka uz obrok mogu poboljšati podnošljivost. Kod nekih pacijenata bolje se podnosi metformin sa produženim oslobađanjem. Više o metforminu možete pročitati ovde.

Metformin i vitamin B12

Dugotrajna terapija metforminom može dovesti do smanjenja koncentracije vitamina B12. Zbog toga se kod ovakvih pacijenata može razmotriti povremena kontrola vitamina B12, naročito ako postoje anemija, neuropatija ili drugi faktori rizika za njegov nedostatak. Učestalost kontrola određuje se prema trajanju terapije i individualnim faktorima rizika.

Kada je potreban oprez sa metforminom?

Posebno je važna funkcija bubrega. Pre uvođenja metformina potrebno je proceniti bubrežnu funkciju, a zatim je periodično pratiti tokom terapije. Kod značajno smanjene bubrežne funkcije primena ovog leka može biti ograničena ili kontraindikovana. Postoje i određene akutne situacije u kojima lekar može preporučiti privremeni prekid terapije, zbog čega pacijent treba da obavesti lekara da koristi ovaj vid terapije  kada se planiraju određene dijagnostičke procedure ili kada dođe do ozbiljnijeg akutnog oboljenja.

Koliko dugo se pije metformin?

Ne postoji unapred određeno trajanje terapije koje važi za sve pacijente. Kod nekih osoba se koristi dugoročno, dok se kod drugih potreba za terapijom vremenom ponovo procenjuje. To zavisi od razloga zbog kojeg je lek uveden, vrednosti glukoze i HbA1c, promene telesne mase, prisustva predijabetesa ili PCOS-a i drugih metaboličkih faktora.

Može li metformin da se ukine kada se insulin popravi?

Smanjenje vrednosti insulina samo po sebi nije dovoljan razlog za prekid terapije. Pre odluke o ukidanju terapije  potrebno je ponovo proceniti razlog zbog kojeg je lek uveden, glikemiju, HbA1c, telesnu masu i druge metaboličke faktore. Ako su se tokom vremena promenili faktori zbog kojih je lek prvobitno uveden, lekar može proceniti da li je terapiju potrebno nastaviti. Lečenje  ne treba samostalno prekidati niti menjati njegovu dozu bez prethodne procene.

Kada je metformin kod insulinske rezistencije zaista potreban?

Ovaj lek kod insulinske rezistencije nije potreban svakoj osobi koja ima povišene vrednosti insulina. Kod nekih pacijenata dovoljne su promene životnih navika i praćenje metaboličkih parametara. Kod drugih, naročito kada postoji predijabetes, PCOS ili povećan rizik za razvoj dijabetesa tipa 2, uvođenje terapije može imati opravdano mesto u terapiji. Odluka o uvođenju metformina zato se donosi na osnovu celokupne kliničke i metaboličke procene, a ne samo na osnovu jedne vrednosti insulina.

Zakažite pregled endokrinologa

Ako imate insulinsku rezistenciju, predijabetes ili dilemu da li vam je potrebna terapija, zakažite pregled endokrinologa u Poliklinici Dr Rončević.

Zakažite svoj pregled putem telefona:

063 384 940
011 244 11 24

Nalazimo se u Baba Višnjinoj 37, Vračar, Beograd.

Kako do nas možete pogledati ovde.

Aktuelne cene pregleda možete pogledati ovde.