Kamen u bubregu može godinama postojati bez simptoma, ali kada se pokrene i dospe u mokraćovod, može izazvati iznenadan, izuzetno jak bol poznat kao bubrežna kolika. Bol se najčešće javlja u slabinskom predelu, može se širiti prema preponi i često je praćen mučninom ili povraćanjem.

Ipak, nije svaki bol u leđima posledica kamena, niti svaki kamen izaziva tegobe. Zbog toga je za pravilnu dijagnozu važno utvrditi njegovu veličinu, položaj, eventualni zastoj mokraće i stanje bubrežne funkcije.

Šta je kamen u bubregu i kako nastaje?

Kamen u bubregu (nefrolitijaza) predstavlja čvrstu tvorevinu nastalu kristalizacijom supstanci koje se normalno nalaze u mokraći.

Kada je koncentracija pojedinih materija u urinu povećana ili je količina mokraće smanjena, mogu se stvoriti uslovi za nastanak kristala. Njihovim međusobnim spajanjem i rastom postepeno se formira kamen.

Najčešći su kamenci koji sadrže kalcijum-oksalat ili kalcijum-fosfat. Postoje i kamenci mokraćne kiseline, struvitni kamenci povezani sa određenim urinarnim infekcijama, kao i ređi cistinski kamenci.

Kamen može ostati u bubregu ili dospeti u mokraćovod, kanal koji odvodi urin od bubrega do mokraćne bešike. Upravo kada kamen ometa oticanje mokraće, često nastaju izražene tegobe.

Koji su najčešći uzroci i faktori rizika?

Nastanak kamena obično nije posledica samo jednog faktora.

Važnu ulogu imaju nedovoljan unos tečnosti, povećano izlučivanje kalcijuma, oksalata ili mokraćne kiseline putem urina, kao i smanjeno izlučivanje supstanci koje sprečavaju kristalizaciju.

Rizik može biti povećan kod osoba sa porodičnom sklonošću ka stvaranju kamenaca, gojaznošću, gihtom, hiperparatireoidizmom, određenim crevnim bolestima i metaboličkim poremećajima.

Važno je proceniti i status vitamina D, kao i metabolizam kalcijuma. Deficit vitamina D može biti povezan sa poremećajima mineralnog metabolizma, ali nije potvrđen kao samostalan uzrok nastanka bubrežnih kamenaca. Kod pacijenata sa ponavljanom kalkulozom, kada postoji indikacija, treba razmotriti određivanje kalcijuma, paratireoidnog hormona (PTH) i 25-OH vitamina D.

Posebnu pažnju treba obratiti na preteranu ili nekontrolisanu upotrebu suplemenata, naročito:

vitamina D u visokim dozama, posebno u kombinaciji sa kalcijumom;
preparata kalcijuma kada se koriste bez odgovarajuće indikacije ili u prekomernim dozama;
vitamina C u visokim suplementacionim dozama, jer može povećati izlučivanje oksalata urinom;
multivitaminskih i kombinovanih preparata koji sadrže navedene supstance, a uzimaju se istovremeno.

To ne znači da svaka suplementacija dovodi do stvaranja kamena. Potrebu za preparatima, dozu i trajanje primene treba proceniti individualno, posebno kod osoba koje već imaju kalkulozu.

Ishrana sa velikom količinom soli, a kod predisponiranih osoba i prekomeran unos životinjskih proteina, može doprineti stvaranju pojedinih vrsta kamena. Česta konzumacija zaslađenih gaziranih napitaka takođe može biti povezana sa povećanim rizikom.

Kod pacijenata koji već imaju kamen u bubregu važno je proceniti i rizik od njegovog ponovnog nastanka.

Kamen u bubregu: koji su najčešći simptomi?

Simptomi zavise od veličine i položaja kamena, ali i od toga da li postoji prepreka normalnom oticanju mokraće.

Manji kamen koji se nalazi u bubregu i ne izaziva zastoj urina može biti potpuno bez simptoma. Takve promene se ponekad otkrivaju slučajno, tokom ultrazvučnog pregleda abdomena.

Kada kamen dospe u mokraćovod, mogu se javiti iznenadan jak bol u slabini, širenje bola prema preponi ili genitalnoj regiji, mučnina, povraćanje, krv u mokraći, učestalo mokrenje ili osećaj stalnog nagona na mokrenje.

Bol često dolazi u talasima, menja intenzitet i može biti toliko izražen da pacijent teško pronalazi položaj u kome mu je lakše.

Kako prepoznati bubrežnu koliku?

Bubrežna kolika je karakterističan bol koji nastaje usled akutne opstrukcije mokraćnih puteva, najčešće kamenom u mokraćovodu.

Bol se tipično javlja naglo, jednostrano, u predelu slabine i može se širiti prema donjem delu stomaka i preponi.

Za razliku od nekih mišićno-koštanih bolova, pacijent često ne može da pronađe položaj koji mu donosi značajno olakšanje.

Međutim, simptomi nisu dovoljni da se dijagnoza pouzdano postavi. Sličnu kliničku sliku mogu dati i druga abdominalna, vaskularna ili ginekološka oboljenja.

Može li kamen izazvati krv u mokraći?

Da. Kamen u bubregu ili mokraćovodu može biti praćen pojavom eritrocita u urinu.

Krv nekada može biti vidljiva golim okom, dok se kod drugih pacijenata otkriva isključivo laboratorijskom analizom.

Odsustvo eritrocita u urinu ne isključuje postojanje kamena. Takođe, krv u mokraći ne treba automatski pripisivati kamenu bez odgovarajuće dijagnostičke procene.

Kada je kamen u bubregu hitno stanje?

Kamen koji izaziva opstrukciju mokraćnih puteva može dovesti do ozbiljnih komplikacija, naročito ako postoji istovremena infekcija.

Povišena temperatura ili drhtavica uz bol u slabinskom predelu zahtevaju hitnu medicinsku procenu, jer mogu ukazivati na infekciju u uslovima otežanog oticanja mokraće.

Hitna procena potrebna je i kada pacijent ne može da mokri, ima nekontrolisano jake bolove, uporno povraća, ima jedini funkcionalni bubreg ili postoji sumnja na pogoršanje bubrežne funkcije.

Kod opstrukcije praćene infekcijom nije dovoljno samo ublažiti bol ili primeniti antibiotik. U određenim slučajevima potrebno je hitno uspostavljanje drenaže mokraće.

Šta znači pesak u bubregu?

Izraz „pesak u bubregu“ često se koristi za veoma sitne kamence ili kristalne naslage, ali nije precizna dijagnoza.

Kristali otkriveni u sedimentu urina ne znače automatski da u bubregu postoji formiran kamen. Njihovo prisustvo zavisi i od sastava, koncentracije i pH mokraće.

Sa druge strane, sitni konkrementi mogu postojati u bubregu i bez karakterističnih simptoma.

Zbog toga je važno razlikovati laboratorijski nalaz kristala od slikovnim metodama potvrđenog kamena.

Sama oznaka „pesak“ na ultrazvučnom nalazu nije dovoljna za procenu rizika i potrebe za lečenjem.

Ako postoje faktori rizika koji se ne koriguju, kod predisponiranih osoba može doći do formiranja i rasta bubrežnih kamenaca. Zbog toga su važne odgovarajuća hidracija, ograničavanje zaslađenih gaziranih napitaka, korekcija utvrđenih metaboličkih poremećaja i izbegavanje nepotrebne suplementacije, posebno visokim dozama vitamina C.

Ukoliko je utvrđen deficit vitamina D, njegova korekcija treba da bude individualno planirana, uz odgovarajuću procenu metabolizma kalcijuma. Nije opravdano samostalno uzimati visoke doze vitamina D ili kalcijuma radi sprečavanja nastanka kamena.

Kako se otkriva kamen u bubregu?

Dijagnostički postupak zavisi od simptoma, kliničkog stanja pacijenta i sumnje na mesto opstrukcije.

Uobičajena procena uključuje anamnezu, klinički pregled, analizu urina, odgovarajuće laboratorijske analize krvi i ultrazvuk bubrega i mokraćnih puteva. Kada je potrebno preciznije utvrditi položaj kamena ili stepen opstrukcije, može biti indikovana i kompjuterizovana tomografija.

Ultrazvuk bubrega i mokraćnih puteva

Ultrazvuk je neinvazivna metoda bez jonizujućeg zračenja, koja omogućava procenu izgleda bubrega, prisustva pojedinih kamenaca i znakova otežanog oticanja mokraće, kao što je proširenje kanalnog sistema bubrega (hidronefroza).

Posebno je koristan u ambulantnoj dijagnostici, praćenju poznatih promena i kod pacijenata kod kojih je važno izbegavati zračenje.

Međutim, uredan ultrazvučni nalaz ne isključuje kamen u mokraćovodu. Manji kamenci, naročito u pojedinim delovima mokraćovoda, mogu ostati nedetektovani.

Detaljnije o ovoj dijagnostičkoj metodi pročitajte u članku Ultrazvuk bubrega na vreme otkriva upale, ciste i tumore.

Kada je potreban CT urotrakta?

Nativna kompjuterizovana tomografija, odnosno CT bez kontrasta, veoma je precizna metoda za otkrivanje kamenaca u mokraćnim putevima.

Njome se mogu proceniti veličina i položaj kamena, stepen opstrukcije i drugi mogući uzroci akutnog bola.

CT se koristi kada klinička slika zahteva precizniju dijagnozu, naročito kod sumnje na akutnu ureteralnu kalkulozu.

Izbor metode određuje lekar. U trudnoći i kod dece ultrazvuk ima prednost kao početna metoda zbog izbegavanja jonizujućeg zračenja.

Koje laboratorijske analize mogu biti potrebne?

Laboratorijska dijagnostika može uključivati pregled urina i sedimenta, urinokulturu kada postoji sumnja na infekciju, kreatinin i druge pokazatelje bubrežne funkcije, kao i analize koje pomažu u proceni metaboličkih faktora rizika.

Kod ponavljanog stvaranja kamenaca može biti potrebno detaljnije metaboličko ispitivanje, uključujući određivanje pojedinih supstanci u 24-časovnom urinu.

Da li kamen u bubregu može sam da izađe?

Mogućnost spontanog izlaska zavisi pre svega od veličine i položaja kamena, ali i od anatomskih karakteristika mokraćnih puteva.

Manji kamenci koji su dospeli u mokraćovod češće prolaze spontano, naročito ako se nalaze u njegovom donjem delu. Sa povećanjem veličine kamena verovatnoća spontanog prolaska se smanjuje.

Ipak, ne može se samo na osnovu broja milimetara pouzdano predvideti ishod.

Kamen veličine 5 mm koji se nalazi u bubregu nije isto kliničko stanje kao kamen iste veličine zaglavljen u mokraćovodu.

Zbog toga je važno proceniti da li postoji zastoj mokraće, infekcija ili oštećenje bubrežne funkcije, kao i da li je bezbedno nastaviti praćenje.

Kako se leči kamen u bubregu?

Lečenje zavisi od lokalizacije, veličine, sastava kamena, simptoma i prisustva komplikacija.

Praćenje i medikamentozna terapija

Kod malih kamenaca bez komplikacija, kada se proceni da postoji mogućnost spontanog prolaska, može se preporučiti praćenje uz odgovarajuću terapiju i kontrolne preglede.

Za ublažavanje bubrežne kolike često se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi, ali njihov izbor zavisi od bubrežne funkcije, pridruženih bolesti i drugih kontraindikacija.

Kod odabranih pacijenata sa kamenom u donjem delu mokraćovoda mogu se primenjivati alfa-blokatori koji olakšavaju spontani prolazak. Ova terapija se ne koristi rutinski za svaki kamen i određuje je lekar.

Forsirano unošenje velike količine vode tokom akutne bubrežne kolike ne predstavlja zamenu za lečenje i ne treba ga preporučivati kao način da se kamen po svaku cenu izbaci.

Kada su potrebni antibiotici?

Kamen u bubregu može biti udružen sa urinarnom infekcijom, posebno kada dolazi do zastoja mokraće. Takođe, određene vrste kamenaca, poput struvitnih, nastaju u vezi sa infekcijama izazvanim određenim bakterijama.

Kada postoji potvrđena ili osnovano sumnjiva bakterijska infekcija, lečenje uključuje odgovarajuću antibiotsku terapiju, uz izbor leka prema kliničkoj slici i, kada je dostupna, urinokulturi i antibiogramu.

Antibiotici se ne primenjuju rutinski kod svakog kamena u bubregu, već kada za njih postoji indikacija.

Posebno je važno da se infekcija udružena sa opstrukcijom mokraćnih puteva prepozna na vreme. U takvim okolnostima primena antibiotika nije uvek dovoljna, već može biti potrebno hitno urološko zbrinjavanje i drenaža mokraće.

Kada je potrebno razbijanje ili uklanjanje kamena?

Ako kamen izaziva trajnu opstrukciju, ponavljane bolove, infekciju, pogoršanje bubrežne funkcije ili ne postoji realna mogućnost spontanog prolaska, može biti potrebno aktivno urološko lečenje.

U zavisnosti od kliničkog nalaza, koriste se metode poput ekstrakorporalne litotripsije udarnim talasima (ESWL), ureteroskopije sa razbijanjem ili uklanjanjem kamena i perkutane nefrolitotomije kod odabranih većih kamenaca.

Izbor procedure određuje urolog prema nalazu i karakteristikama kamena.

Pojedini kamenci sastavljeni od mokraćne kiseline mogu se rastvarati odgovarajućom terapijom i kontrolisanom promenom pH urina. Međutim, većina kalcijumskih kamenaca ne može se jednostavno rastvoriti lekovima ili čajevima.

Kako sprečiti ponovno stvaranje kamena?

Osobe koje su jednom imale kamen u bubregu imaju povećan rizik od ponovnog stvaranja kamenaca.

Jedna od najvažnijih preventivnih mera jeste dovoljan unos tečnosti, sa ciljem održavanja odgovarajuće dnevne količine mokraće. Prema evropskim urološkim smernicama, kod mnogih odraslih osoba sa kalkulozom cilj je diureza veća od 2,5 litara dnevno, uz individualno prilagođavanje.

Preporučuje se i smanjenje prekomernog unosa soli, raznovrsna ishrana i održavanje odgovarajuće telesne mase.

Treba ograničiti zaslađene gazirane napitke, posebno one koji se često konzumiraju umesto vode. Njihov redovan unos povezan je sa većim rizikom od nastanka ili ponavljanja kamena. Sama gaziranost obične mineralne vode nije isto što i konzumacija zaslađenih bezalkoholnih napitaka.

Prekomerno uzimanje vitamina C putem suplemenata treba izbegavati kod osoba sklonih stvaranju kalcijum-oksalatnih kamenaca. To ne podrazumeva ograničavanje uobičajenog unosa vitamina C iz voća i povrća.

Potrebu za suplementacijom vitamina D i kalcijuma treba proceniti individualno, posebno kod pacijenata sa hiperkalciurijom ili ponavljanom kalkulozom.

Pacijenti sa kalcijumskim kamencima ne treba samostalno da izbacuju kalcijum iz ishrane. Normalan unos kalcijuma hranom može biti važan deo prevencije.

Kod osoba sa ponavljanim kamencima ili određenim metaboličkim poremećajima preventivne mere moraju se prilagoditi sastavu kamena i laboratorijskim rezultatima.

Ako se kamen spontano izbaci ili ukloni intervencijom, njegova hemijska analiza može biti korisna za planiranje dalje prevencije.

Česta pitanja o kamenu u bubregu

Da li kamen u bubregu uvek izaziva bol?

Ne. Kamen može postojati u bubregu bez simptoma, posebno ako ne ometa oticanje mokraće. Često se otkriva slučajno tokom ultrazvučnog pregleda.

Može li kamen u bubregu izazvati učestalo mokrenje?

Može, naročito kada se nalazi u donjem delu mokraćovoda, blizu mokraćne bešike. Ipak, učestalo mokrenje ima više mogućih uzroka i zahteva odgovarajuću procenu.

Da li se pesak u bubregu vidi na ultrazvuku?

Veoma sitni kamenci ili kristalne naslage ne moraju se pouzdano prikazati ultrazvukom. Nalaz treba tumačiti zajedno sa simptomima, analizom urina i drugim dijagnostičkim podacima.

Da li bol može da prestane, a kamen da ostane?

Da. Prestanak bola ne potvrđuje da je kamen izbačen. Kada je ranije postojala opstrukcija, kontrolna procena može biti potrebna kako bi se utvrdilo da li je normalan protok urina uspostavljen.

Da li kamen može da se ponovo stvori?

Da. Kamen u bubregu ima sklonost ponavljanju, posebno kod osoba sa metaboličkim poremećajima, genetskom predispozicijom ili nedovoljno korigovanim faktorima rizika.

Urološki pregled i ultrazvuk bubrega u Beogradu

Kod sumnje na kamen u bubregu, pravilna dijagnostika omogućava da se utvrdi uzrok tegoba, proceni stanje mokraćnih puteva i odredi potreba za daljim ispitivanjem ili lečenjem.

U Poliklinici Dr Rončević dostupni su specijalistički urološki pregled i ultrazvučna dijagnostika bubrega i mokraćnog sistema.

Detaljnije o specijalističkoj proceni i dostupnim uslugama pročitajte na stranici Urološki pregled u Beogradu.

Poliklinika Dr Rončević

Baba Višnjina 37, Vračar, Beograd

Telefoni za zakazivanje:

063 384 940

064 043 7000

Aktuelne promotivne ponude pogledajte na stranici Akcije i specijalne ponude.

Cene pregleda i dijagnostičkih procedura dostupne su u našem Cenovniku.

Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje lekarski pregled. Kod jakog bola, povišene temperature, nemogućnosti mokrenja ili sumnje na opstrukciju praćenu infekcijom potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć.

Kamen u bubregu: simptomi, uzroci, dijagnostika i lečenje