Apneja u snu može se javiti kod osoba različitog uzrasta i telesne težine, ali određene anatomske karakteristike, hormonske promene i pridružena oboljenja povećavaju verovatnoću njenog nastanka.

Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora rizika za opstruktivnu sleep apneu, ali nije jedini. Poremećaj se može javiti i kod osoba normalne telesne težine, naročito kada postoje anatomske predispozicije ili određena pridružena oboljenja.

Kada se razmatraju apneja u snu, uzroci i faktori rizika, važno je razlikovati mehanizme koji neposredno dovode do opstrukcije disajnih puteva od okolnosti koje povećavaju verovatnoću pojave ovog poremećaja.

U nastavku objašnjavamo ko ima povećan rizik od opstruktivne apneje u snu i kada je opravdano razmotriti dijagnostičko testiranje.

Apneja u snu uzroci: koji faktori povećavaju rizik?

Opstruktivna apneja u snu nastaje kada tokom spavanja dolazi do ponavljanog suženja ili zatvaranja gornjih disajnih puteva, najčešće u predelu ždrela.

Tokom sna fiziološki se smanjuje tonus mišića koji održavaju prohodnost disajnih puteva. Kod predisponiranih osoba to može dovesti do njihovog delimičnog ili potpunog zatvaranja.

Na verovatnoću nastanka opstrukcije utiču građa gornjih disajnih puteva, količina okolnog masnog tkiva, neuromišićna kontrola disanja i drugi fiziološki faktori.

Zato opstruktivna sleep apnea najčešće nema jedan izolovan uzrok, već nastaje kao rezultat međusobnog delovanja više faktora.

Gojaznost i povećan obim vrata

Gojaznost predstavlja jedan od najvažnijih promenljivih faktora rizika za opstruktivnu apneju u snu.

Povećano nakupljanje masnog tkiva u predelu vrata i oko gornjih disajnih puteva može doprineti njihovom sužavanju i povećati sklonost ka zatvaranju tokom spavanja.

Posebno su značajni centralna gojaznost i povećan obim vrata, koji mogu ukazivati na veću verovatnoću opstruktivne apneje.

Ipak, indeks telesne mase (BMI) nije dovoljan za procenu individualnog rizika. Osobe sa sličnom telesnom težinom mogu imati potpuno različitu anatomiju disajnih puteva i različit rizik od poremećaja disanja tokom spavanja.

Može li sleep apnea postojati kod mršavih osoba?

Da.

Opstruktivna apneja može se javiti i kod osoba koje nemaju prekomernu telesnu težinu.

Kod njih važniju ulogu mogu imati anatomske karakteristike, nasledne predispozicije i način na koji gornji disajni putevi reaguju na fiziološko smanjenje mišićnog tonusa tokom sna.

Zbog toga normalna telesna težina ne isključuje dijagnozu sleep apnee.

Anatomski faktori rizika za apneju u snu

Građa lica, vilice, jezika i ždrela može značajno uticati na prohodnost gornjih disajnih puteva.

Povećan rizik može postojati kod osoba sa:

• manjom ili povučenom donjom vilicom (retrognatija);
• relativno velikim jezikom u odnosu na prostor usne duplje;
• uvećanim palatinalnim tonzilama;
• anatomskim suženjem gornjih disajnih puteva;
• izraženim nakupljanjem mekog tkiva u predelu ždrela.

Ove karakteristike mogu smanjiti prostor kroz koji vazduh prolazi tokom sna i povećati mogućnost opstrukcije.

Važno je naglasiti da prisustvo pojedinačne anatomske karakteristike nije dovoljno za postavljanje dijagnoze apneje.

Godine, pol i menopauza

Zašto je sleep apnea češća kod muškaraca?

Opstruktivna apneja češće se dijagnostikuje kod muškaraca, naročito u srednjem životnom dobu.

Razlike u raspodeli masnog tkiva, anatomiji gornjih disajnih puteva i hormonskim faktorima mogu delimično objasniti ovu učestalost.

Međutim, opstruktivna sleep apnea nije bolest koja pogađa isključivo muškarce.

Kod žena simptomi ponekad mogu biti manje karakteristični, što može doprineti kasnijem prepoznavanju poremećaja.

Sleep apnea kod žena u menopauzi

Rizik od opstruktivne apneje raste tokom menopauzalne tranzicije i nakon menopauze.

Promene nivoa polnih hormona mogu uticati na regulaciju disanja, mišićni tonus i raspodelu masnog tkiva.

Istraživanja pokazuju da se povećana učestalost poremećaja disanja tokom spavanja kod žena nakon menopauze ne može objasniti isključivo starenjem ili povećanjem telesne mase.

Kod žena sa poremećajem sna, izraženim umorom ili dnevnom pospanošću važno je razmotriti i druge moguće uzroke tegoba, uključujući opstruktivnu apneju.

Više o hormonskim promenama u ovom životnom periodu pročitajte u našem članku Perimenopauza: kada je hormonska terapija pravo rešenje, a kada je treba izbegavati?.

Hormonski i metabolički poremećaji povezani sa sleep apneom

Određeni endokrini poremećaji mogu povećati verovatnoću nastanka opstruktivne apneje ili biti udruženi sa njom.

Hipotireoza i sleep apnea

Izražena, nelečena hipotireoza može biti povezana sa povećanim rizikom od opstruktivne apneje u snu. Mogući mehanizmi uključuju promene mekih tkiva gornjih disajnih puteva i poremećaje respiratorne funkcije. Međutim, rezultati istraživanja nisu potpuno usaglašeni i nije dokazana jednako snažna povezanost kod svih oblika hipotireoze. Prisustvo hipotireoze samo po sebi nije dovoljno za postavljanje sumnje ili dijagnoze apneje.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) i opstruktivna apneja

Žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) imaju povećanu učestalost opstruktivne apneje u odnosu na žene bez ovog sindroma.

Međunarodne smernice za PCOS iz 2023. godine navode da ova povezanost postoji i nezavisno od indeksa telesne mase.

Kod žena sa PCOS-om koje imaju hrkanje praćeno osećajem neispavanosti, dnevnom pospanošću ili umorom preporučuje se procena mogućnosti postojanja opstruktivne apneje.

Važno je razlikovati sindrom policističnih jajnika od samog ultrazvučnog nalaza policističnih jajnika. Više o tome pročitajte u našem članku Policistični jajnici na ultrazvuku: da li to automatski znači PCOS?.

Akromegalija

Akromegalija je ređe endokrino oboljenje kod kojeg prekomerno lučenje hormona rasta može dovesti do uvećanja jezika i promena mekih tkiva i koštanih struktura lica.

Ove promene povećavaju mogućnost suženja gornjih disajnih puteva, zbog čega je opstruktivna apneja česta kod osoba sa akromegalijom.

Dijabetes tipa 2 i insulinska rezistencija

Opstruktivna sleep apnea često je udružena sa insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2 i centralnom gojaznošću.

Ovi poremećaji dele brojne faktore rizika, ali njihova međusobna povezanost ne znači da je dijabetes sam po sebi neposredan uzrok opstrukcije disajnih puteva.

Kod pacijenata sa metaboličkim poremećajima, naročito kada postoje i karakteristične noćne tegobe, korisno je proceniti mogućnost pridružene apneje.

Ako postoji sumnja na hormonski ili metabolički poremećaj, može biti potreban i pregled endokrinologa.

Da li nasledni faktori povećavaju rizik od apneje u snu?

Porodična istorija opstruktivne apneje može ukazivati na povećanu predispoziciju.

Nasleđene karakteristike mogu uticati na oblik vilice, građu lica, raspored mekih tkiva i druge anatomske osobine koje određuju prohodnost gornjih disajnih puteva.

Međutim, prisustvo apneje kod člana porodice ne znači da će se poremećaj nužno razviti i kod njegovih srodnika.

Alkohol, sedativi, pušenje i položaj tokom spavanja

Određene životne navike i spoljašnji faktori mogu povećati verovatnoću opstrukcije disajnih puteva ili pogoršati postojeću apneju.

Alkohol, posebno u večernjim satima, može dodatno smanjiti tonus mišića gornjih disajnih puteva i pogoršati epizode opstrukcije.

Sedativni lekovi kod pojedinih pacijenata mogu uticati na disanje i reakciju organizma na poremećaje disanja tokom sna. Njihovu primenu treba procenjivati individualno, bez samostalnog prekidanja propisane terapije.

Pušenje je povezano sa iritacijom i inflamacijom disajnih puteva i može predstavljati dodatni faktor rizika.

Spavanje na leđima kod određenih osoba povećava sklonost zatvaranju gornjih disajnih puteva. Kod takvih pacijenata apneje mogu biti izraženije u tom položaju, što se naziva pozicionom opstruktivnom apnejom.

Koje pridružene bolesti treba da pobude sumnju na sleep apneu?

Određena oboljenja često se javljaju zajedno sa opstruktivnom apnejom, zbog čega je važno prepoznati pacijente kod kojih bi dodatna procena bila korisna.

Posebnu pažnju zaslužuju osobe sa teško regulisanom arterijskom hipertenzijom, rezistentnom hipertenzijom i atrijalnom fibrilacijom, naročito kada istovremeno imaju glasno hrkanje, uočene prekide disanja ili dnevnu pospanost.

Ove bolesti nisu nužno neposredni uzroci opstruktivne apneje. Njihovo prisustvo može, međutim, povećati kliničku sumnju na pridruženi poremećaj disanja tokom spavanja.

Kod pojedinih ozbiljnijih srčanih i drugih oboljenja mogu postojati i drugačiji oblici poremećaja disanja tokom sna, što utiče na izbor odgovarajuće dijagnostičke metode.

Kako se procenjuje rizik od opstruktivne apneje?

Procena započinje razgovorom o noćnim i dnevnim tegobama, pridruženim bolestima, telesnoj težini, obimu vrata i drugim individualnim faktorima rizika.

U kliničkoj praksi mogu se koristiti skrining upitnici, poput STOP-Bang upitnika, koji obuhvata podatke o hrkanju, umoru, uočenim prekidima disanja, krvnom pritisku, telesnoj težini, starosti, obimu vrata i polu.

Ovi upitnici pomažu u proceni verovatnoće opstruktivne apneje, ali nisu dovoljni za postavljanje ili isključivanje dijagnoze.

Zbog toga se, kada postoji odgovarajuća klinička sumnja, sprovodi objektivno dijagnostičko testiranje.

Detaljnije o noćnim i dnevnim tegobama pročitajte u članku Sleep apnea simptomi: kako prepoznati apneju u snu i kada je potrebno testiranje?.

Kada treba razmotriti testiranje na sleep apneu?

Prisustvo samo jednog faktora rizika ne znači da osoba automatski mora da obavi testiranje.

Međutim, kada se više faktora udružuje sa karakterističnim simptomima, opravdano je razmotriti odgovarajuću dijagnostičku obradu.

Kod odabranih odraslih pacijenata sa sumnjom na opstruktivnu apneju jedna od mogućnosti je kućna respiratorna poligrafija, kojom se tokom noći registruju parametri disanja i oksigenacije.

Izbor metode zavisi od kliničkog stanja pacijenta. Kod značajnih pridruženih bolesti, drugih sumnjivih poremećaja disanja ili nejasnih rezultata kućnog testiranja može biti potrebna dodatna dijagnostička obrada.

Više o samom postupku pročitajte na stranici Sleep apnea dijagnostika: kućna respiratorna poligrafija.

Često postavljana pitanja o uzrocima i faktorima rizika za apneju u snu

Koji je najčešći faktor rizika za opstruktivnu apneju u snu?

Gojaznost je jedan od najznačajnijih faktora rizika, naročito kada je praćena povećanim obimom vrata. Ipak, anatomske karakteristike i drugi faktori mogu imati veliku ulogu i kod osoba normalne telesne težine.

Da li apneja u snu može biti nasledna?

Porodična predispozicija postoji, između ostalog, zbog naslednih karakteristika građe lica i gornjih disajnih puteva. To ne znači da će svaki član porodice razviti apneju.

Da li su žene u menopauzi izložene većem riziku?

Da. Učestalost opstruktivne apneje raste tokom menopauzalne tranzicije i nakon menopauze, a ova povezanost nije objašnjena samo promenama telesne težine i starenjem.

Može li hipotireoza izazvati sleep apneu?

Hipotireoza može doprineti povećanom riziku kod određenih pacijenata, posebno kada je izražena i nelečena. Međutim, prisustvo hipotireoze ne znači da osoba ima apneju u snu.

Da li žene sa PCOS-om imaju povećan rizik od apneje?

Da. Prema međunarodnim smernicama, opstruktivna apneja češća je kod žena sa PCOS-om i nakon uzimanja BMI u obzir. Procena je posebno važna kada postoje karakteristični simptomi.

Da li je gojaznost neophodna da bi se razvila apneja?

Ne. Opstruktivna sleep apnea može postojati i kod mršavih osoba, naročito kada postoje odgovarajuće anatomske predispozicije.

Može li se smanjenjem telesne mase smanjiti rizik od apneje?

Kod osoba sa prekomernom telesnom težinom smanjenje težine može doprineti poboljšanju opstruktivne apneje. Ipak, kod nekih pacijenata poremećaj može opstati i nakon mršavljenja, pa je potrebna individualna procena.

Sleep apnea dijagnostika u Beogradu

Prepoznavanje faktora rizika može pomoći da se opstruktivna apneja otkrije kod osoba koje ranije nisu povezivale svoje tegobe sa poremećajem disanja tokom spavanja.

U Poliklinici Dr Rončević dostupna je kućna respiratorna poligrafija za odgovarajuće odabrane odrasle pacijente sa sumnjom na opstruktivnu sleep apneu.

Tokom noćnog snimanja prate se parametri disanja i oksigenacije. Nakon analize zapisa, lekar procenjuje nalaz i daje preporuke za dalje postupanje.

Poznavanje uzroka apneje u snu i faktora koji povećavaju rizik može pomoći u pravovremenom prepoznavanju osoba kojima je potrebna dodatna dijagnostička procena.

Saznajte više o kućnom testiranju na sleep apneu

Zakazivanje: 063 384 940 | 064 043 7000

Poliklinika Dr Rončević

Baba Višnjina 37, Beograd

Cenovnik poliklinike | Lokacija na Google mapi

Stručni izvori

1. National Heart, Lung, and Blood Institute (NIH): Sleep Apnea – Causes and Risk Factors
2. International Evidence-based Guideline for PCOS (2023)
3. American Academy of Sleep Medicine: Clinical Practice Guideline for Diagnostic Testing for Adult OSA
4. Sleep-disordered breathing and the menopausal transition – istraživanje