Visok krvni pritisak, odnosno hipertenzija, često se razvija bez primetnih tegoba. Zato se povišen krvni pritisak ne prepoznaje pouzdano samo po tome kako se osećate, već pravilnim merenjem i praćenjem vrednosti.

U ovom tekstu objašnjavamo šta je arterijska hipertenzija, koji su mogući simptomi visokog pritiska, zbog čega nastaje i kako se utvrđuje da li su potrebni praćenje, dodatna dijagnostika ili lečenje.

Šta je arterijska hipertenzija?

Arterijska hipertenzija je trajno povišen pritisak u arterijama. Gornji, sistolni pritisak nastaje tokom kontrakcije srca, a donji, dijastolni opisuje pritisak između otkucaja, kada se srce opušta.

Dugotrajno nekontrolisana hipertenzija povećava rizik od bolesti srca, moždanog udara i oštećenja bubrega. Redovna merenja imaju značaj i kada nemate simptome.

Koje vrednosti ukazuju na visok krvni pritisak?

Prema evropskim smernicama, dijagnostički prag zavisi od mesta i načina merenja:

Način merenja	Gornji pritisak	Donji pritisak
Ponovljena merenja u ordinaciji	≥140 mmHg	≥90 mmHg
Prosek pravilnih kućnih merenja	≥135 mmHg	≥85 mmHg
Prosek tokom 24-časovnog Holtera pritiska	≥130 mmHg	≥80 mmHg

Dovoljno je da odgovarajući prag dostigne gornji ili donji pritisak. Kod kućnog merenja i Holtera procenjuje se prosek, a ne najveća pojedinačna vrednost.

Ovo su pragovi za dijagnostiku kod odraslih, a ne ciljne vrednosti za svakog pacijenta na terapiji. Jedno povišeno merenje najčešće zahteva ponovnu proveru i procenu okolnosti u kojima je urađeno.

Simptomi visokog pritiska: da li se uvek javljaju?

Simptomi visokog pritiska mogu potpuno izostati. Osoba može imati hipertenziju iako nema glavobolju, vrtoglavicu ili druge smetnje.

Moguće tegobe, naročito kod izrazito povišenih vrednosti, uključuju:

glavobolju;
vrtoglavicu;
zamagljen vid;
zujanje u ušima;
lupanje srca;
mučninu ili osećaj nelagodnosti.

Ove tegobe nisu specifične samo za hipertenziju. Glavobolja sama po sebi ne potvrđuje visok pritisak, a odsustvo simptoma ne potvrđuje da su vrednosti uredne. Za procenu je potrebno merenje.

Visok krvni pritisak: uzroci i faktori rizika

Primarna ili esencijalna hipertenzija

Kod većine odraslih ne postoji jedan izdvojen uzrok. Primarna, odnosno esencijalna hipertenzija razvija se pod uticajem naslednih osobina, starenja i životnih navika.

Riziku doprinose prekomerna telesna masa, visok unos soli, nedovoljna fizička aktivnost i prekomerno konzumiranje alkohola. Važni su i kvalitet sna i druga pridružena oboljenja.

Sekundarna hipertenzija

Kod dela pacijenata visok krvni pritisak povezan je sa drugim stanjem ili dejstvom lekova. Mogući uzroci uključuju bolesti bubrega, određene hormonske poremećaje, bolesti štitaste žlezde i opstruktivnu apneju u snu.

Na pritisak mogu uticati i pojedini lekovi protiv bolova, preparati za zapušen nos, hormonski preparati i stimulansi. Zbog toga na pregled treba poneti spisak svih lekova i suplemenata koje koristite.

Ako postoje glasno hrkanje, pauze u disanju tokom spavanja ili izražena dnevna pospanost, lekar može razmotriti dijagnostiku apneje u snu.

Više o tome pročitajte: Dijagnostika sleep apnee (respiratorna poligrafija): kako do mirnog sna.

Kako pravilno meriti krvni pritisak kod kuće?

Koristite validiran aparat za nadlakticu i manžetnu odgovarajuće veličine.

Najmanje 30 minuta pre merenja izbegnite kafu, cigarete i fizički napor.
Ispraznite bešiku i mirno sedite najmanje pet minuta.
Oslonite leđa, držite stopala na podu i nemojte prekrštati noge.
Oslonite ruku u visini srca; manžetnu postavite na golu nadlakticu.
Tokom merenja nemojte razgovarati.
Uradite dva merenja u razmaku od jednog minuta i zabeležite rezultate.

Merenja obavljajte u dogovoreno vreme tokom više dana, najčešće ujutru i uveče, prema uputstvu lekara. Zapišite i puls, vreme uzimanja terapije i eventualne tegobe.

Pri početnoj proceni pritisak se proverava na obe ruke.

Više o tome pročitajte: Razlika u pritisku između ruku – kada je značajna?.

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

Procena obuhvata ponovljena merenja, razgovor o tegobama, ranijim bolestima, porodičnoj istoriji, terapiji i navikama. Lekar procenjuje i ukupni kardiovaskularni rizik.

Tokom kardiološkog pregleda rade se klinička procena i EKG. Prema nalazu mogu biti potrebni analiza urina, procena bubrežne funkcije i elektrolita, šećera i masnoća u krvi, kao i dodatna ciljana ispitivanja. Ultrazvuk srca se određuje prema indikaciji.

Više o tome pročitajte: Kardiološki pregled i dijagnostika u Beogradu.

Važno je poneti prethodne nalaze i dnevnik kućnih merenja. Na osnovu jednog broja ne procenjuju se svi uzroci i posledice hipertenzije.

Kada je potreban Holter krvnog pritiska?

Holter TA (Holter krvnog pritiska) automatski meri pritisak tokom dana i noći i pomaže da se procene prosečne vrednosti i dejstvo terapije.

Više o tome pročitajte: Holter TA (Holter krvnog pritiska).

Koristan je i kada se rezultati u ordinaciji razlikuju od kućnih:

Hipertenzija belog mantila: kod nelečene osobe pritisak je povišen u ordinaciji, a van nje ispod dijagnostičkog praga.
Maskirana hipertenzija: pritisak u ordinaciji je ispod praga, a kućna merenja ili Holter pokazuju povišene vrednosti.

Noćna hipertenzija

Noćna hipertenzija znači povišen pritisak tokom spavanja i procenjuje se Holterom. Jedno jutarnje merenje ne prikazuje kako se pritisak kretao tokom cele noći.

Visok gornji pritisak a donji normalan

Povišen gornji pritisak uz donji ispod dijagnostičkog praga može odgovarati izolovanoj sistolnoj hipertenziji. Ovakav obrazac je češći kod starijih osoba. Procena se zasniva na ponovljenim, pravilnim merenjima.

Šta znači povišen donji pritisak?

Povišen donji pritisak takođe zahteva procenu, čak i kada gornji nije povišen. Može se raditi o izolovanoj dijastolnoj hipertenziji. Važni su prosečne vrednosti, uzrast, terapija i drugi faktori rizika.

Kako se kontroliše visok krvni pritisak?

Lečenje može obuhvatiti promene navika i antihipertenzivnu terapiju. Izbor zavisi od vrednosti pritiska, ukupnog rizika, pridruženih bolesti i podnošenja lekova.

Kontroli pritiska doprinose:

manje soli i industrijski prerađene hrane;
raznovrsna ishrana sa povrćem, voćem, mahunarkama i integralnim žitaricama;
redovno kretanje prilagođeno zdravstvenom stanju;
smanjenje prekomerne telesne mase;
ograničavanje alkohola i prestanak pušenja;
kvalitetan san i redovno uzimanje propisane terapije.

Cilj je dugoročna kontrola pritiska i smanjenje rizika od komplikacija. Promenu leka, doze ili vremena uzimanja dogovarate sa lekarom.

Više o tome pročitajte: Magnezijum i visok krvni pritisak – kada ima smisla i kada je potreban oprez?.

Kada visok krvni pritisak zahteva hitnu procenu?

Ako je gornji pritisak oko 180 mmHg ili viši i/ili donji oko 120 mmHg ili viši, uz bol u grudima, otežano disanje, slabost jedne strane tela, smetnje govora ili vida, odmah pozovite hitnu pomoć. Takve tegobe zahtevaju hitnu procenu i pri nižim vrednostima pritiska.

Ako tih simptoma nema, ponovite izrazito visoku vrednost nakon najmanje jednog minuta. Ako ostaje veoma visoka, odmah kontaktirajte lekara radi procene. Ne uzimajte dodatne doze lekova mimo ranije dobijenog plana.

Česta pitanja o hipertenziji

Može li hipertenzija postojati bez simptoma?

Da. Mnogi ljudi nemaju tegobe. Zbog toga redovno merenje ima značaj i kada se osećate dobro.

Da li jedno povišeno merenje znači da imam hipertenziju?

Najčešće nije dovoljno za dijagnozu. Proveravaju se tehnika merenja, ponovljene vrednosti i, kada je potrebno, kućni prosek ili Holter pritiska.

Može li pritisak biti povišen samo zbog stresa?

Stres može privremeno povisiti pritisak. Ipak, ponovljene visoke vrednosti treba proveriti, umesto da se automatski pripišu nervozi.

Da li se visok krvni pritisak javlja i kod mladih?

Da. Povišen krvni pritisak kod mladih zahteva procenu životnih navika, porodične istorije i mogućih sekundarnih uzroka.

Šta znače HTA, I10 i hypertensio arterialis essentialis?

HTA je medicinska skraćenica za arterijsku hipertenziju. Izraz hypertensio arterialis essentialis označava primarnu ili esencijalnu hipertenziju, a I10 je njena šifra u klasifikaciji MKB-10.

Mogu li da prekinem terapiju kada pritisak postane normalan?

Uredne vrednosti mogu biti rezultat delovanja terapije. Lekove nemojte prekidati ili menjati samostalno; odluku donosite sa lekarom na osnovu praćenja i ukupnog zdravstvenog stanja.

Pregled zbog visokog krvnog pritiska u Beogradu

Ako se visok krvni pritisak ponavlja ili želite procenu postojećih nalaza i terapije, u Poliklinici Dr Rončević možete zakazati pregled kardiologa. Potrebu za Holterom pritiska i dodatnim ispitivanjima određuje lekar.

Više o tome pročitajte: Kardiološki pregled i dijagnostika u Beogradu.

Ponesite dnevnik kućnih merenja, prethodne nalaze i spisak lekova koje uzimate.

Poliklinika Dr Rončević, Baba Višnjina 37, Vračar, Beograd – pogledajte mapu.

Informacije i zakazivanje: 063 384 940 ili 064 043 7000.

Više o tome pročitajte: Cenovnik kardioloških pregleda i dijagnostike.

Povezani tekstovi

Više o tome pročitajte: Eho srca – normalne vrednosti i tumačenje nalaza ultrazvuka srca.

Visok krvni pritisak (hipertenzija): simptomi i uzroci