Simptomi infarkta srca mogu početi pritiskom, stezanjem ili nelagodnošću u grudima, uz nedostatak vazduha, preznojavanje ili mučninu. Tegobe nisu uvek nagle i izrazito jake: nekada su blaže, razvijaju se postepeno ili se povlače i ponovo javljaju.

Ako sada imate tegobe koje mogu ukazivati na srčani udar, odmah pozovite hitnu pomoć na 194. Ne čekajte zakazani kardiološki pregled i nemojte sami voziti do bolnice.

Šta je infarkt srca?

Infarkt srca, srčani udar i infarkt miokarda nazivi su za isto stanje: oštećenje i odumiranje dela srčanog mišića zbog nedovoljnog dotoka krvi i kiseonika.

Najčešći uzrok je koronarna bolest, povezana sa aterosklerozom — stvaranjem plakova u arterijama koje snabdevaju srce. Kada se plak ošteti, na njemu može nastati krvni ugrušak koji naglo smanjuje ili prekida protok krvi. Brzo lečenje ima cilj da obnovi protok i ograniči oštećenje srčanog mišića. Postoje i drugi, ređi uzroci infarkta.

Koji su najčešći simptomi infarkta srca?

Najčešći simptom je nelagodnost u sredini grudnog koša. Osoba je može opisati kao pritisak, težinu, stezanje ili bol. Nelagodnost može da se širi u jednu ili obe ruke, ramena, leđa, vrat, donju vilicu ili gornji deo stomaka.

Mogu se javiti i:

• otežano disanje ili osećaj da nema dovoljno vazduha;
• hladan znoj;
• mučnina ili povraćanje;
• vrtoglavica i osećaj nesvestice;
• neuobičajen umor ili slabost.

Simptomi srčanog udara mogu se pojaviti u različitim kombinacijama. Nije neophodno da postoje svi navedeni znaci, niti bol mora da bude nepodnošljiv. Posebno zabrinjava nova nelagodnost u grudima praćena nedostatkom vazduha, hladnim znojem ili slabošću.

Kako izgledaju simptomi infarkta kod žena?

Bol ili nelagodnost u grudima najčešći su simptom infarkta i kod žena i kod muškaraca. Ipak, kod žena tegobe mogu uključivati izražen nedostatak vazduha, mučninu, nelagodnost u leđima ili vilici i neuobičajen umor.

Takvi simptomi mogu se pogrešno pripisati iscrpljenosti, problemima sa varenjem ili drugim manje ozbiljnim uzrocima. Zbog toga nove, neobjašnjive tegobe, naročito kada se javljaju zajedno, treba shvatiti ozbiljno.

Simptomi infarkta kod žena ne mogu se procenjivati samo prema tome da li postoji jak bol u grudima. Kada postoji sumnja na srčani udar, potrebna je hitna medicinska procena.

Može li infarkt da se javi bez jakog bola?

Može. Neki ljudi imaju blag bol ili uopšte nemaju bol u grudima. Ovakva slika može se javiti naročito kod starijih osoba i osoba sa dijabetesom. Tegobe mogu uključivati nedostatak vazduha, slabost ili zamaranje.

Postoji i takozvani tihi infarkt, koji prolazi bez prepoznatih simptoma. Ipak, taj naziv ne znači da je stanje bezopasno. Jačina bola nije pouzdan pokazatelj ozbiljnosti oštećenja srca.

Šta uraditi ako posumnjate na srčani udar?

Odmah pozovite 194 i opišite simptome, kada su počeli i gde se osoba nalazi. Recite da li je svesna i da li normalno diše. Sledite uputstva dispečera.

Prekinite napor i mirujte dok pomoć ne stigne. Ako ste uz osobu koja ima tegobe, ostanite pored nje i pratite njeno stanje. Ukoliko izgubi svest i ne diše normalno, odmah to prijavite dispečeru i započnite reanimaciju prema njegovim uputstvima.

Nemojte sami voziti do bolnice. Stanje se tokom puta može pogoršati, a ekipa hitne pomoći može započeti procenu i lečenje pre dolaska u bolnicu.

Kakav je krvni pritisak kod infarkta?

Krvni pritisak kod infarkta može biti povišen, snižen ili u uobičajenom opsegu. Zato uredno izmerena vrednost ne isključuje srčani udar.

Kućni aparat za pritisak ne može da postavi ovu dijagnozu. Ako postoje sumnjivi simptomi, nemojte odlagati poziv hitnoj pomoći zbog ponavljanja merenja ili čekanja da se pritisak promeni.

Kako se postavlja dijagnoza infarkta miokarda?

Lekar procenjuje simptome, vreme njihovog nastanka, ranije bolesti i rezultate pregleda. Osnovu hitne dijagnostike čine EKG i određivanje troponina u krvi, uz dodatna ispitivanja prema nalazu.

EKG kod sumnje na infarkt

EKG beleži električnu aktivnost srca i može pokazati promene koje ukazuju na infarkt miokarda. Pomaže i u otkrivanju poremećaja srčanog ritma.

Jedan uredan EKG ne isključuje akutni koronarni sindrom. Ako simptomi i klinička procena ukazuju na problem, mogu biti potrebni ponovljeni EKG i druga ispitivanja. Zbog toga raniji uredan nalaz ne može da objasni niti isključi uzrok novih tegoba.

Troponin i druge analize krvi

Troponin je protein čija koncentracija u krvi može porasti kada dođe do oštećenja srčanog mišića. Rezultat se tumači zajedno sa simptomima, EKG-om i drugim nalazima.

U zavisnosti od vremena početka tegoba i korišćenog testa, lekar može odrediti ponovljeno uzorkovanje kako bi pratio promenu vrednosti troponina. Samostalno vađenje krvi ne treba da odloži hitnu procenu.

Koja je uloga ultrazvuka srca?

Ultrazvuk srca, odnosno eho srca, može pomoći u proceni rada srčanog mišića i posledica infarkta. Prema potrebi rade se i druga ispitivanja, uključujući koronarografiju, kojom se prikazuju koronarne arterije.

Više o samom pregledu možete pročitati u tekstu Ultrazvuk srca — kada se radi i šta pokazuje.

Objašnjenja oznaka i referentnih opsega u ehokardiografskom nalazu pronađite u članku Eho srca – normalne vrednosti i tumačenje nalaza.

Ko ima povećan rizik od infarkta srca?

Rizik povećavaju pušenje, povišen krvni pritisak — hipertenzija, povišen holesterol, dijabetes, gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost. Važna je i porodična istorija rane koronarne bolesti.

Infarkt srca može se javiti i kod mlađih osoba. Godine i odsustvo ranije dijagnostikovane bolesti ne predstavljaju razlog da se novi sumnjivi simptomi zanemare.

Smanjenju rizika doprinose prestanak pušenja, odgovarajuća fizička aktivnost i ishrana, kao i lečenje hipertenzije, poremećaja masnoća i dijabetesa. Plan se prilagođava zdravstvenom stanju i ukupnom riziku.

O ulozi holesterola i individualnim ciljevima lečenja pročitajte u članku LDL holesterol — ciljne vrednosti.

Kada zakazati kardiološki pregled?

Planirani kardiološki pregled ima važnu ulogu u proceni faktora rizika i praćenju poznate bolesti srca, kada nema aktuelnih simptoma koji zahtevaju hitnu pomoć.

Pregled kardiologa obuhvata razgovor o tegobama i ranijim bolestima, klinički pregled, merenje krvnog pritiska i EKG. Prema nalazu lekar određuje potrebu za ultrazvukom srca ili drugim ispitivanjima.

U Poliklinici Dr Rončević u Beogradu EKG je sastavni deo kardiološkog pregleda. Više o sadržaju pregleda i dostupnoj dijagnostici možete saznati na stranici Kardiološki pregled i dijagnostika u Beogradu.

Šta je važno posle preležanog infarkta?

Oporavak posle infarkta zavisi od obima oštećenja srca, sprovedenog lečenja i opšteg zdravstvenog stanja. Kontrole, propisana terapija i kardiološka rehabilitacija deo su daljeg zbrinjavanja.

Povratak fizičkoj aktivnosti i svakodnevnim obavezama planira se individualno, prema preporuci nadležnog lekara. Novi simptomi koji liče na srčani udar zahtevaju hitnu procenu i kod osobe koja je već preležala infarkt.

Česta pitanja o infarktu srca

Koji su prvi simptomi infarkta srca?

Mogu se javiti pritisak, stezanje ili nelagodnost u grudima, širenje bola u ruku, leđa ili vilicu, nedostatak vazduha, hladan znoj i mučnina. Tegobe mogu početi i postepeno, blagom nelagodnošću.

Da li su infarkt srca i srčani udar isto?

Da. Infarkt srca, srčani udar i infarkt miokarda različiti su nazivi za isto stanje — oštećenje srčanog mišića zbog nedovoljnog dotoka krvi i kiseonika.

Koji su simptomi infarkta kod žena?

Bol ili nelagodnost u grudima najčešći su simptom i kod žena. Mogu se javiti i nedostatak vazduha, mučnina, bol u leđima ili vilici i neuobičajen umor. Odsustvo jakog bola ne isključuje infarkt.

Može li infarkt da se javi bez bola u grudima?

Može. Ponekad dominiraju otežano disanje, slabost, zamaranje ili mučnina. Infarkt sa blagim ili neprepoznatim simptomima češći je kod starijih osoba i osoba sa dijabetesom.

Kakav je krvni pritisak kod infarkta?

Pritisak može biti povišen, snižen ili u uobičajenom opsegu. Normalna vrednost krvnog pritiska ne isključuje srčani udar i ne treba da odloži hitnu procenu kada postoje sumnjivi simptomi.

Da li uredan EKG isključuje infarkt?

Ne. Jedan uredan EKG ne isključuje infarkt miokarda. Lekar procenjuje simptome i druge nalaze, uključujući troponin u krvi, a prema potrebi ponavlja EKG i analize.

Da li je ultrazvuk srca dovoljan za dijagnozu infarkta?

Sam ultrazvuk srca nije dovoljan za celokupnu procenu sumnje na akutni infarkt. Eho srca može pokazati poremećaje rada srčanog mišića, dok se dijagnoza postavlja procenom simptoma, EKG-a, troponina i drugih nalaza prema potrebi.

Zakažite kardiološki pregled u Beogradu

Za procenu kardiovaskularnog rizika, kontrolu hipertenzije ili praćenje već dijagnostikovane bolesti srca možete zakazati pregled u Poliklinici Dr Rončević. Kardiološki pregled uključuje EKG, a potrebu za ultrazvukom srca i drugim ispitivanjima određuje kardiolog.

Adresa: Baba Višnjina 37, Vračar, Beograd.
Zakazivanje: 063 384 940 · 064 043 7000.

Više o kardiološkom pregledu i dostupnoj dijagnostici →

Ako trenutno imate simptome koji mogu ukazivati na infarkt, odmah pozovite hitnu pomoć na 194. Ne čekajte zakazani pregled.

Medicinski izvori

• American Heart Association — znaci upozorenja na srčani udar
• Zavod za urgentnu medicinu Beograd — kada pozvati 194 i kako razgovarati sa dispečerom
• American Heart Association — zašto kod sumnje na infarkt treba pozvati hitnu pomoć
• NHLBI / NIH — uzroci i faktori rizika za infarkt
• American Heart Association — simptomi infarkta kod žena
• MedlinePlus — infarkt, simptomi i dijagnostička procena
• NHLBI / NIH — simptomi infarkta
• NHLBI / NIH — postavljanje dijagnoze infarkta
• NICE CG95 — procena bola u grudima i akutnog koronarnog sindroma
• NHS — infarkt, hitno reagovanje, dijagnostika i oporavak