Hrkanje: uzroci, kada je opasno i šta može da pomogne?
Hrkanje je česta pojava tokom spavanja koja nastaje usled vibriranja tkiva gornjih disajnih puteva pri prolasku vazduha. Povremena pojava najčešće nije razlog za zabrinutost, ali glasno, učestalo i nepravilno hrkanje može biti znak poremećaja disanja tokom spavanja.
Posebnu pažnju treba obratiti kada je hrkanje u snu praćeno prekidima disanja, naglim buđenjem uz osećaj gušenja ili izraženom dnevnom pospanošću. Ovi simptomi mogu ukazivati na opstruktivnu apneju u snu (sleep apnea), poremećaj koji zahteva odgovarajuću medicinsku procenu.
Saznajte kako se radi testiranje na sleep apneu – kućna respiratorna poligrafija
Šta je hrkanje i zbog čega nastaje?
Tokom spavanja dolazi do fiziološkog opuštanja mišića jezika, mekog nepca i ždrela. Kod pojedinih osoba to dovodi do suženja gornjih disajnih puteva, zbog čega vazduh pri prolasku izaziva vibriranje okolnih tkiva i karakterističan zvuk hrkanja.
Intenzitet hrkanja zavisi od stepena suženja disajnog puta, anatomskih karakteristika i drugih faktora.
Hrkanje samo po sebi nije dijagnoza, već simptom koji može imati različite uzroke.
Koji su najčešći uzroci hrkanja?
Prekomerna telesna masa i gojaznost
Povećana količina masnog tkiva u predelu vrata i ždrela može doprineti suženju gornjih disajnih puteva. Zbog toga je gojaznost jedan od značajnih faktora rizika za hrkanje, ali i za opstruktivnu apneju u snu.
Ipak, hrkanje se može javiti i kod osoba normalne telesne mase.
Anatomske karakteristike disajnih puteva
Uvećani krajnici, izduženo meko nepce, određene karakteristike vilice i jezika, kao i suženja u predelu nosa i ždrela, mogu doprineti otežanom prolasku vazduha tokom spavanja.
Otežano disanje kroz nos
Devijacija nosne pregrade, alergijski rinitis, hronična zapušenost nosa i druge smetnje nosnog disanja mogu povećati sklonost ka hrkanju.
Spavanje na leđima
Hrkanje može biti izraženije tokom spavanja na leđima, kada položaj jezika i mekih tkiva dodatno doprinosi suženju disajnih puteva.
Alkohol i sedativni lekovi
Alkohol, naročito u večernjim satima, dodatno opušta mišiće gornjih disajnih puteva i može pojačati hrkanje. Pojedini sedativni lekovi takođe mogu doprineti ovom problemu.
Nedovoljno spavanja
Nedostatak sna može povećati opuštanje mišića tokom narednog spavanja i doprineti intenzivniranju ovog problema.
Kada hrkanje postaje opasno?
Nije svako hrkanje znak ozbiljnog zdravstvenog problema. Međutim, kada je hrkanje glasno, nepravilno i praćeno ponavljanim prekidima disanja, potrebno je razmotriti mogućnost opstruktivne apneje u snu.
Posebno su značajni sledeći simptomi:
- Glasno hrkanje sa povremenim periodima tišine.
- Prekidi disanja u snu koje primećuje partner.
- Nagla buđenja uz osećaj gušenja ili hvatanja vazduha.
- Nemiran san i učestala noćna buđenja.
- Jutarnje glavobolje i osećaj neispavanosti.
- Izražena dnevna pospanost i smanjena koncentracija.
Kod opstruktivne apneje dolazi do ponavljanog suženja ili zatvaranja gornjih disajnih puteva, što može izazvati povremene padove nivoa kiseonika u krvi i narušavanje kvaliteta sna.
Za razliku od jednostavnog hrkanja, opstruktivna apneja povezana je sa povećanim rizikom od arterijske hipertenzije, određenih srčanih aritmija i drugih kardiovaskularnih poremećaja.
Zbog toga je važno prepoznati razliku između hrkanja bez apneje i hrkanja koje prati poremećaj disanja.
Detaljnije o simptomima pročitajte u našem članku Sleep apnea simptomi: kako ih prepoznati i kada je potrebno testiranje?
Šta može pomoći protiv hrkanja?
Mnogi ljudi traže rešenje, ali izbor odgovarajućih mera zavisi od njegovog uzroka.
Promena položaja tokom spavanja
Kod osoba koje pretežno hrču na leđima, spavanje na boku može smanjiti intenzitet hrkanja.
Smanjenje telesne mase
Kod osoba sa prekomernom telesnom masom, gubitak kilograma može doprineti smanjenju hrkanja i poboljšanju prohodnosti gornjih disajnih puteva.
Izbegavanje alkohola pred spavanje
Smanjenje ili izbegavanje alkohola u večernjim satima može ublažiti hrkanje. Sedativne lekove ne treba samoinicijativno prekidati, već njihovu primenu razmotriti sa lekarom.
Lečenje otežanog nosnog disanja
Kada postoji alergijski rinitis, hronična zapušenost nosa ili druga ORL smetnja, odgovarajuće lečenje osnovnog uzroka može doprineti smanjenju hrkanja.
Redovan i kvalitetan san
Održavanje ujednačenog ritma spavanja i izbegavanje hroničnog nedostatka sna mogu biti korisni.
Važno: ove mere mogu ublažiti ovaj problem ali ne predstavljaju zamenu za dijagnostiku i lečenje potvrđene opstruktivne apneje u snu.
Da li postoji lek ili aparat protiv hrkanja?
Na tržištu postoje različiti preparati, nazalna pomagala, udlage za donju vilicu i uređaji koji se reklamiraju kao rešenje protiv hrkanja.
Međutim, ne postoji univerzalan lek protiv hrkanja koji je podjednako efikasan kod svih osoba.
Nazalne trake i dilatatori mogu pomoći pojedinim osobama sa otežanim nosnim disanjem, ali ne leče opstruktivnu apneju.
Individualno izrađene oralne udlage koje pomeraju donju vilicu unapred mogu biti efikasne kod određenih pacijenata sa primarnim hrkanjem, kao i kod nekih osoba sa opstruktivnom apnejom. Njihova primena zahteva odgovarajuću stručnu procenu.
Važno je razlikovati i dve vrste aparata:
- Aparat za dijagnostiku sleep apnee koristi se za registrovanje disanja tokom spavanja.
- CPAP aparat koristi se za lečenje opstruktivne apneje kod pacijenata za koje je ova terapija indikovana.
Ako postoje simptomi koji ukazuju na apneju, nije preporučljivo oslanjati se samo na proizvode protiv hrkanja bez prethodne medicinske procene.
Hrkanje kod žena: da li postoji razlika?
Hrkanje se javlja i kod muškaraca i kod žena, ali se učestalost i faktori rizika mogu razlikovati.
Kod žena se sklonost ka hrkanju i opstruktivnoj apneji može povećati nakon menopauze. Na povu pojavu mogu uticati telesna masa, anatomske karakteristike disajnih puteva i hormonske promene.
Važno je imati u vidu da se opstruktivna apneja kod žena ne mora uvek ispoljiti izrazitim hrkanjem. Ponekad dominiraju hroničan umor, nesanica, jutarnje glavobolje i česta buđenja.
Kada je potrebno testiranje na sleep apneu?
Kod osoba koje glasno i učestalo hrču, naročito ako partner primećuje prekide disanja ili se javljaju noćno gušenje i izražena dnevna pospanost, opravdano je razmotriti dijagnostičko testiranje.
Posebnu pažnju zaslužuju pacijenti kod kojih su ovi simptomi udruženi sa gojaznošću, arterijskom hipertenzijom koja se teško reguliše ili određenim kardiovaskularnim oboljenjima.
Kod odgovarajuće odabranih odraslih pacijenata sa sumnjom na opstruktivnu apneju, kućna respiratorna poligrafija omogućava praćenje disanja tokom jedne noći.
Snimanje se obavlja pomoću prenosivog uređaja koji registruje protok vazduha, disajne pokrete grudnog koša i stomaka, zasićenost krvi kiseonikom, puls i druge dostupne parametre.
Nakon snimanja lekar analizira rezultate i daje preporuku za dalje postupanje.
Saznajte više o postupku u našem članku Sleep apnea dijagnostika: kućna respiratorna poligrafija.
Često postavljana pitanja o hrkanju
Da li je hrkanje u snu uvek opasno?
Ne. Povremeno, može postojati bez ozbiljnog poremećaja disanja. Međutim, ako je praćeno prekidima disanja, noćnim gušenjem ili dnevnom pospanošću zahteva dodatnu procenu.
Kako prestati sa hrkanjem?
Smanjenje telesne mase kod gojaznih osoba, spavanje na boku, izbegavanje alkohola pred spavanje i lečenje zapušenosti nosa mogu pomoći. Izbor drugih postupaka zavisi od uzroka hrkanja.
Da li postoji efikasan aparat protiv hrkanja?
Određene individualno izrađene oralne udlage mogu smanjiti hrkanje kod odgovarajuće odabranih pacijenata. Univerzalno pomagalo koje rešava sve uzroke hrkanja ne postoji.
Može li hrkanje biti znak sleep apnee?
Da. Glasno, nepravilno hrkanje, naročito uz ponavljane prekide disanja i pospanost tokom dana, može ukazivati na opstruktivnu apneju u snu.
Da li svako ko hrče treba da uradi test na apneju?
Ne. Potreba za testiranjem zavisi od simptoma, faktora rizika, pridruženih bolesti i kliničke procene.
Da li je hrkanje kod dece bezazleno?
Učestalo hrkanje kod dece zahteva pedijatrijsku procenu, naročito kada postoje prekidi disanja ili drugi poremećaji spavanja. Dijagnostički pristup kod dece razlikuje se od pristupa kod odraslih.
Hrkanje i sleep apnea: kada se obratiti lekaru?
Ukoliko je praćeno prekidima disanja u snu, osećajem gušenja tokom noći, jutarnjim umorom ili izraženom dnevnom pospanošću, potrebno je razmotriti mogućnost opstruktivne apneje.
U Poliklinici Dr Rončević u Beogradu dostupna je kućna respiratorna poligrafija za pacijente kod kojih je ova metoda odgovarajuća.
Zakazivanje: 063 384 940 | 064 043 7000
Adresa: Baba Višnjina 37, Beograd
Cenovnik poliklinike | Lokacija na Google mapi
