LDL holesterol: koliko nizak treba da bude?
Kada pacijent dobije rezultat lipidnog statusa, jedno od najčešćih pitanja je: „Koliki LDL holesterol je normalan?“ Ne postoji jedna ciljna vrednost LDL holesterola koja važi za sve. Ciljni LDL zavisi od ukupnog kardiovaskularnog rizika. Osoba koja nema kardiovaskularnu bolest i ima mali rizik za njen razvoj nema isti cilj kao pacijent koji je već imao infarkt, moždani udar ili ima dokazanu aterosklerozu. Zbog toga LDL holesterol ne treba tumačiti samo prema referentnim vrednostima navedenim na laboratorijskom nalazu. Prema ESC/EAS preporukama, koje su ažurirane 2025. godine, ciljne vrednosti LDL holesterola određuju se prema kategoriji kardiovaskularnog rizika.
Šta je LDL holesterol i zašto je važan?
LDL je lipoprotein koji prenosi holesterol kroz krv. Povišena koncentracija LDL holesterola povezana je sa nastankom i napredovanjem ateroskleroze. Vremenom se u zidovima arterija mogu stvarati aterosklerotski plakovi, a posledice ateroskleroze mogu biti koronarna bolest, infarkt miokarda, ishemijski moždani udar ili periferna arterijska bolest. Zbog toga je snižavanje LDL holesterola jedan od važnih načina smanjenja rizika od aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti.
Koliko LDL holesterol treba da bude?
Ciljna vrednost zavisi od kategorije kardiovaskularnog rizika.
Šta znači ako je LDL holesterol 2,5 mmol/L?
LDL holesterol od 2,5 mmol/L ne tumači se isto kod svakog pacijenta. Kod osobe sa umerenim kardiovaskularnim rizikom, LDL od 2,5 mmol/L nalazi se ispod ciljne vrednosti od 2,6 mmol/L. Kod osobe sa visokim kardiovaskularnim rizikom, cilj je LDL ispod 1,8 mmol/L, dok je kod veoma visokog rizika cilj ispod 1,4 mmol/L. Zato pacijent koji ima LDL 2,5 mmol/L, ali je već imao infarkt miokarda, moždani udar, ima perifernu arterijsku bolest ili drugu dokazanu aterosklerotsku kardiovaskularnu bolest, nije dostigao preporučenu ciljnu vrednost. Sa druge strane, kod osobe bez poznate kardiovaskularne bolesti i sa manjim ukupnim rizikom ista vrednost može biti odgovarajuća.
Kako se određuje kardiovaskularni rizik?
Procena kardiovaskularnog rizika ne zasniva se samo na vrednosti holesterola. U obzir se uzimaju:
- životna dob,
- pol,
- krvni pritisak,
- pušenje,
- vrednosti lipida,
- prisustvo dijabetesa,
- bubrežna funkcija,
- poznata aterosklerotska kardiovaskularna bolest,
- familijarna hiperholesterolemija,
- drugi faktori koji mogu povećati kardiovaskularni rizik.
Kod osoba bez poznate kardiovaskularne bolesti i određenih stanja koja ih već svrstavaju u kategoriju povećanog rizika koriste se sistemi za procenu rizika kao što su SCORE2 i SCORE2-OP. Ovi sistemi procenjuju desetogodišnji rizik od fatalnih i nefatalnih kardiovaskularnih događaja i pomažu lekaru u određivanju ukupnog kardiovaskularnog rizika. U proceni kardiovaskularnog rizika značajno je i prisustvo ateroskleroze. Color Doppler karotida omogućava pregled karotidnih arterija i otkrivanje aterosklerotskih plakova i eventualnih suženja. Više o ovom pregledu možete pročitati ovde.
Ko treba da ima LDL ispod 1,4 mmol/L?
Ciljni LDL ispod 1,4 mmol/L, uz smanjenje za najmanje 50% u odnosu na početnu vrednost, odnosi se na pacijente sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom.
Tu spadaju, između ostalih, pacijenti sa dokazanom aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću, kao što su osobe koje su imale:
- infarkt miokarda,
- akutni koronarni sindrom,
- koronarnu revaskularizaciju,
- ishemijski moždani udar povezan sa aterosklerozom,
- perifernu arterijsku bolest.
U veoma visok rizik mogu spadati i određeni pacijenti sa dijabetesom, hroničnom bubrežnom bolešću ili familijarnom hiperholesterolemijom, u zavisnosti od prisustva drugih faktora rizika i oštećenja ciljnih organa.
Kada je cilj LDL ispod 1,8 mmol/L?
Kod pacijenata sa visokim kardiovaskularnim rizikom cilj je LDL ispod 1,8 mmol/L, uz smanjenje od najmanje 50% u odnosu na početnu vrednost. U ovu kategoriju mogu spadati osobe koje imaju izrazito povišen pojedinačni faktor rizika, na primer krvni pritisak ≥180/110 mmHg ili LDL holesterol ≥4,9 mmol/L, kao i pacijenti sa familijarnom hiperholesterolemijom, određenim stadijumima hronične bubrežne bolesti ili dijabetesom, u zavisnosti od ukupne procene kardiovaskularnog rizika. Zbog toga se ciljna vrednost LDL-a određuje nakon procene zdravstvenog stanja pacijenta i ostalih faktora rizika.
Da li svi pacijenti sa dijabetesom imaju isti ciljni LDL?
Ne.
Kod osoba sa dijabetesom kardiovaskularni rizik zavisi od više faktora, uključujući trajanje bolesti, prisustvo drugih faktora rizika i eventualno oštećenje ciljnih organa. Zbog toga ni kod dijabetesa ne postoji jedna ciljna vrednost LDL-a koja odgovara svakom pacijentu. Pacijent sa dijabetesom i već postojećom aterosklerotskom kardiovaskularnom bolešću zahteva strožu kontrolu LDL-a od mlađe osobe sa kraćim trajanjem dijabetesa i bez dodatnih značajnih faktora rizika.
Šta ako je LDL veoma visok?
Posebnu pažnju zahteva LDL ≥4,9 mmol/L. Tako visoka vrednost predstavlja izrazito povišen pojedinačni faktor rizika, a potrebno je razmotriti i mogućnost familijarne hiperholesterolemije, naročito ako su visoke vrednosti holesterola prisutne od mlađeg životnog doba ili u porodici postoje slučajevi prevremene kardiovaskularne bolesti. Familijarna hiperholesterolemija je nasledni poremećaj metabolizma lipida i često zahteva intenzivnije snižavanje LDL holesterola.
Da li je dovoljno promeniti ishranu?
Promene životnih navika važan su deo prevencije i lečenja poremećaja lipida. One uključuju odgovarajuću ishranu, redovnu fizičku aktivnost, regulaciju telesne mase, prestanak pušenja i kontrolu drugih faktora kardiovaskularnog rizika. Kod osoba sa nižim rizikom i blaže povišenim LDL holesterolom promene životnih navika mogu imati značajnu ulogu. Kod pacijenata sa visokim ili veoma visokim kardiovaskularnim rizikom one često nisu dovoljne za postizanje ciljnih vrednosti LDL-a, pa može biti potrebna i medikamentna terapija. Odluka o započinjanju terapije donosi se na osnovu kombinacije kardiovaskularnog rizika i vrednosti LDL holesterola.
Kada su potrebni lekovi za snižavanje LDL holesterola?
Kada postoji indikacija za medikamentno lečenje, statini predstavljaju osnovnu terapiju za snižavanje LDL holesterola. Ako se ciljna vrednost ne postigne maksimalno podnošljivom dozom statina, mogu se dodavati drugi lekovi za snižavanje LDL-a. U zavisnosti od indikacije, terapijske mogućnosti uključuju:
- ezetimib,
- PCSK9 inhibitore,
- bempedoičnu kiselinu,
- druge terapijske opcije kod odgovarajućih pacijenata.
Izbor leka i intenzitet terapije zavise od početne vrednosti LDL-a, ciljne vrednosti koju treba postići, kardiovaskularnog rizika, drugih bolesti i podnošljivosti terapije.
Mogu li suplementi da zamene terapiju za holesterol?
Suplementi ne predstavljaju zamenu za dokazanu hipolipemijsku terapiju kod pacijenata kod kojih za nju postoji indikacija. Aktuelne evropske preporuke ne preporučuju suplemente ili vitamine bez dokazanog značajnog efekta na LDL holesterol i kardiovaskularne ishode kao zamenu za odgovarajuću terapiju. Zbog toga izbor terapije ne treba zasnivati samo na tome da li je određeni preparat označen kao „prirodan“.
Da li LDL može da bude prenizak?
Ovo pitanje se često postavlja kada se kod pacijenata sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom terapijom postignu vrednosti LDL-a koje su znatno niže od laboratorijskih referentnih vrednosti. Kod ovih pacijenata intenzivno snižavanje LDL-a ima za cilj smanjenje rizika od novih aterosklerotskih kardiovaskularnih događaja. Zbog toga se niska vrednost LDL-a postignuta odgovarajućom terapijom ne smatra automatski štetnom samo zato što je ispod laboratorijskog referentnog opsega. Terapija se određuje prema indikaciji, kardiovaskularnom riziku, postignutom odgovoru i podnošljivosti.
Zašto nije dovoljno gledati samo ukupan holesterol?
Ukupan holesterol obuhvata holesterol koji se nalazi u različitim lipoproteinskim česticama. Zato dve osobe sa sličnom vrednošću ukupnog holesterola mogu imati različite vrednosti LDL-a, HDL-a i triglicerida, ali i različit kardiovaskularni rizik. Pri proceni se zato posmatra kompletan lipidni profil zajedno sa drugim faktorima rizika. U određenim situacijama dodatne informacije mogu pružiti non-HDL holesterol, apolipoprotein B i lipoprotein(a), odnosno Lp(a). Povišen Lp(a) predstavlja dodatni faktor kardiovaskularnog rizika. Prema aktuelnim ESC/EAS preporukama, vrednost Lp(a) >50 mg/dL, odnosno >105 nmol/L, smatra se klinički značajnom za procenu rizika.
Koliki LDL holesterol je odgovarajući?
Ciljna vrednost LDL holesterola zavisi od kardiovaskularnog rizika. Kod osobe sa niskim rizikom cilj je LDL <3,0 mmol/L, kod umerenog rizika <2,6 mmol/L, kod visokog <1,8 mmol/L, a kod veoma visokog rizika <1,4 mmol/L. Kod visokog i veoma visokog rizika važan je i procenat smanjenja LDL-a u odnosu na početnu vrednost. Zbog toga se rezultat LDL holesterola procenjuje zajedno sa postojećim bolestima, drugim faktorima kardiovaskularnog rizika i prethodnim kardiovaskularnim događajima.
Zakažite pregled
Procenu lipidnog statusa, kardiovaskularnog rizika i potrebe za terapijom možete obaviti u Poliklinici Dr Rončević.
Zakažite pregled endokrinologa ili kardiologa putem telefona: 064 0437000 ili 011 3447517
Nalazimo se u Baba Višnjinoj 37, Vračar, Beograd. Kako do nas možete pogledati ovde.
Aktuelni cenovnik možete pogledati ovde.
Tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje individualni lekarski pregled i procenu kardiovaskularnog rizika.