Razlika u pritisku između ruku čest je nalaz prilikom merenja krvnog pritiska i ne mora automatski značiti da postoji zdravstveni problem… Na jednoj ruci, na primer, 135/80 mmHg, a na drugoj 150/85 mmHg. Da li je aparat pogrešio? Da li je takva razlika normalna? I na kojoj ruci ubuduće treba meriti pritisak? Manja razlika između leve i desne ruke nije neuobičajena i jedno merenje samo po sebi najčešće nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako se razlika ponavlja pri pravilno izvedenim merenjima, ne treba je zanemariti. Zbog toga se prilikom početne procene krvni pritisak meri na obe ruke.

Zašto krvni pritisak nije isti na obe ruke?

Krvni pritisak nije fiksna vrednost. Menja se iz minuta u minut, pa dva uzastopna merenja ne moraju dati potpuno isti rezultat čak ni kada se obavljaju na istoj ruci. Na razliku između leve i desne ruke mogu uticati položaj tela i ruke, neodgovarajuća veličina manžetne, razgovor tokom merenja, prethodna fizička aktivnost, stres, ali i činjenica da merenja nisu urađena istovremeno. Zbog toga pojedinačna razlika između dve ruke ne znači automatski da postoji bolest krvnih sudova. Važnije je utvrditi da li se razlika ponavlja pri pravilno izvedenim merenjima.

Kolika razlika između leve i desne ruke je značajna?

Male razlike u sistolnom, odnosno gornjem krvnom pritisku mogu se javiti i kod zdravih osoba. Prema aktuelnim evropskim kardiološkim smernicama, razlika u sistolnom pritisku između ruku veća od 10 mmHg povezana je sa povećanim kardiovaskularnim rizikom i može ukazivati na postojanje arterijske stenoze. To ne znači da osoba kod koje jednom izmerimo razliku od 11 ili 12 mmHg automatski ima bolest arterija. Razliku treba potvrditi ponovljenim, pravilno izvedenim merenjima. U različitim smernicama mogu se naći nešto različiti pragovi. Na primer, britanske NICE smernice preporučuju ponavljanje merenja kada razlika između ruku iznosi više od 15 mmHg i, ako se takva razlika potvrdi, dalje merenje na ruci sa višim vrednostima. Zato je važnije utvrditi da li je razlika stalna i ponovljiva nego donositi zaključak na osnovu jednog merenja.

Zašto veća razlika može biti važna?

Kada je sistolni pritisak na jednoj ruci uporno niži nego na drugoj, jedan od mogućih razloga jeste smanjen protok krvi kroz arteriju koja snabdeva tu ruku. Aterosklerotska bolest arterija gornjih ekstremiteta najčešće zahvata subklavijsku arteriju, pa trajna razlika u pritisku između ruku može biti jedan od nalaza koji pobuđuje sumnju na njenu stenozu. Posebnu pažnju ovakav nalaz zahteva kada postoje i drugi znaci vaskularne bolesti ili izraženi kardiovaskularni faktori rizika. Ipak, razlika u pritisku između ruku sama po sebi nije dokaz da postoji suženje arterije. To je nalaz koji treba proceniti zajedno sa simptomima, pulsom, kliničkim pregledom i ostalim faktorima rizika.

Kako pravilno uporediti pritisak na obe ruke?

Da bi se utvrdilo da li razlika u pritisku između ruku zaista postoji, merenje treba ponoviti u pravilnim uslovima. Pre merenja treba nekoliko minuta mirno sedeti. Leđa treba da budu oslonjena, stopala na podu, a ruka opuštena i oslonjena približno u visini srca. Manžetna mora odgovarati obimu nadlaktice i treba da bude postavljena na golu kožu. Prilikom početne procene krvni pritisak treba izmeriti na obe ruke. Ako se utvrdi razlika, merenje treba ponoviti kako bi se proverilo da li ona zaista postoji. Jedno merenje predstavlja samo trenutnu vrednost i nije dovoljno da se zaključi da postoji trajna razlika između ruku.

Na kojoj ruci treba dalje meriti krvni pritisak?

Ako ponovljena merenja pokažu da je sistolni krvni pritisak na jednoj ruci konstantno viši, za naredna merenja koristi se ruka sa višim vrednostima. Ovo je važno i kod kućnog praćenja pritiska. Ako bi pacijent stalno merio pritisak samo na ruci na kojoj su vrednosti niže, mogao bi se steći pogrešan utisak da je krvni pritisak niži i bolje regulisan nego što zaista jeste. Zato je korisno već prilikom početne procene utvrditi postoji li značajna razlika između ruku.

Da li je važnija razlika gornjeg ili donjeg pritiska?

Kada govorimo o razlici krvnog pritiska između ruku i njenom kardiovaskularnom značaju, prvenstveno govorimo o sistolnom, odnosno gornjem krvnom pritisku. Upravo je inter-arm razlika sistolnog pritiska najbolje proučena i koristi se u savremenim preporukama. Dijastolni pritisak se, naravno, takođe beleži, ali sistolna razlika između ruku ima jasnije utvrđen klinički značaj.

Kada razlika u pritisku zahteva dodatnu vaskularnu procenu?

Kada je razlika u pritisku između ruku ponavljana i udružena sa drugim kliničkim nalazima, potrebno je razmotriti mogućnost arterijske bolesti. Ponavljana razlika u krvnom pritisku između ruku sama po sebi ne postavlja dijagnozu bolesti krvnih sudova. Na arterijsku bolest više se sumnja kada je razlika trajna i kada postoje i drugi nalazi, kao što su oslabljen ili asimetričan puls, šum nad subklavijskom arterijom, hladnija ili bleda ruka, bol ili zamaranje ruke pri opterećenju ili drugi znaci aterosklerotske bolesti. Kod sumnje na bolest arterija gornjih ekstremiteta, naročito subklavijske arterije, duplex odnosno Color Doppler ultrazvučni pregled arterija predstavlja prvu liniju neinvazivne dijagnostike. Pregled omogućava procenu protoka krvi i može ukazati na prisustvo i hemodinamski značaj arterijske stenoze ili okluzije. U zavisnosti od kliničkog nalaza i rezultata ultrazvučnog pregleda, kod pojedinih pacijenata mogu biti potrebne i dodatne metode vaskularnog snimanja.

A šta ako se velika razlika pojavi iznenada?

Potpuno drugačiju situaciju predstavlja naglo nastala razlika u krvnom pritisku između ruku praćena akutnim simptomima. Ako se uz nju jave iznenadan jak bol u grudima ili leđima, gubitak ili izrazita asimetrija pulsa, neurološki simptomi, izrazita slabost, hladna ili bleda ruka ili drugi znaci poremećene cirkulacije, potrebna je hitna medicinska procena. U takvom kliničkom kontekstu jedan od ozbiljnih uzroka koji treba isključiti jeste akutni aortni sindrom, uključujući disekciju aorte. Važno je naglasiti da sama razlika u pritisku između ruku, bez odgovarajuće akutne kliničke slike, nije dokaz disekcije aorte.

Pritisak na obe ruke treba izmeriti bar jednom

Ako krvni pritisak nikada nije upoređen na levoj i desnoj ruci, korisno je to učiniti. Razlika u pritisku između ruku ne predstavlja dijagnozu sama po sebi, ali  ponavljana sistolna razlika veća od 10 mmHg zaslužuje pažnju, posebno kada postoje drugi kardiovaskularni faktori rizika ili klinički znaci vaskularne bolesti. Ako jedna ruka dosledno pokazuje više vrednosti, upravo tu ruku treba koristiti za dalje praćenje krvnog pritiska.

Nije cilj da pritisak na obe ruke bude identičan. Važno je prepoznati razliku koja je ponovljiva i koja u odgovarajućem kliničkom kontekstu može imati značaj.

Tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje lekarski pregled. Ponavljana značajna razlika krvnog pritiska između ruku, naročito uz simptome ili druge faktore kardiovaskularnog rizika, zahteva individualnu lekarsku procenu.

Zakažite svoj pregled : 063384940 ili 011 2441124    

Nalazimo se na Vračaru, na adresi: Baba Višnjina 37

Aktuleni cenovnik možete pogledti ovde.