Čvorovi štitne žlezde veoma su čest nalaz i većina njih je benigna. Kada na ultrazvuku otkrijemo čvor, njegova veličina nije jedino što nas zanima. Postoje određene ultrazvučne karakteristike na koje tokom pregleda obraćamo posebnu pažnju, jer mogu biti povezane sa većim rizikom maligniteta. Sastav čvora, ehogenost, oblik, ivice i prisustvo određenih ehogenih fokusa pomažu nam da procenimo da li je čvor dovoljno pratiti ili je potrebna dodatna dijagnostika.

Dakle, šta zapravo „ne volimo“ da vidimo na ultrazvuku čvora štitaste žlezde?

Kako izgleda ultrazvučni pregled štitne žlezde?

Ultrazvuk je osnovna slikovna metoda za otkrivanje i procenu čvorova štitne žlezde. Pregled je bezbolan, neinvazivan i za njega nije potrebna posebna priprema. Pacijent leži na leđima sa blago zabačenom glavom, a lekar ultrazvučnom sondom detaljno pregleda štitnu žlezdu i okolne strukture vrata. Tokom pregleda procenjuju se veličina i struktura štitne žlezde, prisustvo čvorova, njihove dimenzije i ultrazvučne karakteristike, kao i izgled limfnih čvorova vrata. Nalaz se dobija neposredno nakon pregleda.

Više o ultrazvučnom pregledu štitaste žlezde možete pročitati na linku.

Šta „ne volimo“ da vidimo kada su u pitanju čvorovi štitne žlezde?

Kada se na ultrazvuku pronađe čvor, nije dovoljno samo izmeriti njegov prečnik. Čvorovi se mogu  razlikovati po veličini, sastavu i ultrazvučnim karakteristikama.Savremena ultrazvučna procena zasniva se na kombinaciji više karakteristika čvora. Određeni nalazi povećavaju stepen sumnje i mogu uticati na odluku da li će se čvor pratiti ili je potrebna dodatna dijagnostika.

Posebnu pažnju obraćamo na:

• izrazitu hipoehogenost – čvor je značajno tamniji u odnosu na okolno tkivo;
• nepravilne ili infiltrativne ivice;
• oblik „viši nego širi“, odnosno veću anteroposteriornu nego poprečnu dimenziju;
• punktiformne ehogene fokuse i određene vrste kalcifikacija;
• znake ekstratiroidnog širenja, odnosno širenja promene izvan štitaste žlezde;
• suspektne limfne čvorove vrata.

Prisustvo jedne od ovih karakteristika ne znači automatski da je čvor maligni. Njihova kombinacija, zajedno sa veličinom čvora i drugim kliničkim podacima, koristi se za procenu rizika i donošenje odluke o daljem postupku.

Da li je hipoehogeni čvor uvek sumnjiv?

Ne.

Hipoehogenost je samo jedna od karakteristika koju procenjujemo tokom ultrazvučnog pregleda. Čvor koji je hipoehogen, ali ima pravilan oblik, jasne ivice i nema druge suspektne karakteristike, nema isti stepen rizika kao izrazito hipoehogen čvor nepravilnih ivica, oblika „viši nego širi“ i sa suspektnim ehogenim fokusima. Zbog toga se nijedna ultrazvučna karakteristika ne tumači izolovano. Upravo kombinacija različitih osobina čvora omogućava procenu stepena rizika.

Čvorovi štitne žlezde: kada je potrebna FNA biopsija?

Veličina čvora jeste važna za odluku o biopsiji, ali se ne posmatra odvojeno od njegovog ultrazvučnog izgleda.

Prema smernicama European Thyroid Association i EU-TIRADS sistemu, prag veličine pri kojem se preporučuje FNA razlikuje se u zavisnosti od kategorije ultrazvučnog rizika. V

• EU-TIRADS 2 – benigna kategorija: FNA se rutinski ne preporučuje.
• EU-TIRADS 3 – nizak rizik: FNA se razmatra kod čvorova većih od 20 mm.
• EU-TIRADS 4 – intermedijarni rizik: FNA se razmatra kod čvorova većih od 15 mm.
• EU-TIRADS 5 – visok rizik: FNA se preporučuje kod čvorova većih od 10 mm.

Zbog toga dva čvora iste veličine ne moraju zahtevati isti postupak. Čvor sa ultrazvučnim karakteristikama visokog rizika može zahtevati biopsiju pri manjoj veličini, dok se veći čvor niskog rizika može samo ultrazvučno pratiti. Postoje i situacije u kojima se FNA može preporučiti i kod manjeg čvora. Kod EU-TIRADS 5 čvorova veličine 5–10 mm dodatna dijagnostika može biti potrebna ukoliko postoje suspektni limfni čvorovi, sumnja na ekstratiroidno širenje ili druge karakteristike koje povećavaju klinički rizik.

Dakle, veličina čvora jeste važna, ali tek zajedno sa njegovim ultrazvučnim karakteristikama određuje da li je potrebna biopsija.

Šta je FNA biopsija štitne žlezde?

FNA (fine-needle aspiration), odnosno aspiraciona biopsija tankom iglom, minimalno je invazivna procedura tokom koje se uzima uzorak ćelija iz čvora štitaste žlezde. Dobijeni materijal šalje se na citološku analizu. FNA se najčešće izvodi pod kontrolom ultrazvuka, kako bi se igla precizno usmerila u odgovarajući deo promene. Važno je naglasiti da nalaz čvora na ultrazvuku ne znači automatski da je potrebna biopsija. Veliki broj čvorova može se bezbedno pratiti ultrazvučnim kontrolama.

Da li Color Doppler može pokazati da li je čvor maligni?

Color Doppler može pružiti dodatne informacije o vaskularizaciji štitaste žlezde i samog čvora. Međutim, pojačana vaskularizacija sama po sebi nije dovoljna da bi se čvor proglasio malignim ili visoko suspektnim. Color Doppler predstavlja dopunu ultrazvučnom pregledu, dok se procena rizika zasniva prvenstveno na celokupnom ultrazvučnom izgledu čvora i kliničkom kontekstu.

Kada čvor štitne žlezde zahteva bržu procenu?

Većina čvorova štitne žlezde ne predstavlja hitno stanje. Ipak, postoje simptomi i klinički nalazi zbog kojih pregled ne treba odlagati. Posebnu pažnju zahtevaju:

• primetno ili brzo uvećanje promene na vratu;
• novonastala ili uporna promuklost;
• otežano gutanje;
• otežano disanje ili osećaj pritiska u vratu;
• tvrda ili fiksirana promena;
• suspektni ili uvećani limfni čvorovi vrata.

Ni ovi simptomi ne znače automatski da postoji karcinom štitaste žlezde, ali predstavljaju razlog za odgovarajuću kliničku i ultrazvučnu procenu.

Da li svaki čvor štitaste žlezde treba pratiti?

Način na koji se čvorovi štitne žlezde prate zavisi od njihovog ultrazvučnog izgleda i procenjenog rizika.veličine eventualnog citološkog nalaza i drugih faktora rizika. Kod velikog broja benignih ili niskorizičnih čvorova dovoljno je periodično ultrazvučno praćenje. Na kontrolnim pregledima ne prati se samo da li je čvor porastao. Važno je proceniti i da li je tokom vremena došlo do promene njegovih ultrazvučnih karakteristika.

Čvorovi štitne žlezde najčešće nisu karcinom

Otkrivanje čvora na štitastoj žlezdi često izazove zabrinutost, ali većina čvorova štitaste žlezde je benigna. Cilj ultrazvučnog pregleda nije da svaki pronađeni čvor vodi ka biopsiji. Naprotiv, ultrazvuk nam omogućava da izdvojimo promene koje je dovoljno pratiti od onih kod kojih ultrazvučne karakteristike i veličina ukazuju na potrebu za dodatnom dijagnostikom.

Zakažite ultrazvučni pregled štitaste žlezde

U Poliklinici Dr Rončević obavljaju se ultrazvučni i Color Doppler pregledi štitne žlezde, procena čvorova i preporuka za dalje praćenje ili dijagnostiku.

Zakažite pregled: 063 384 940 ili 011 2441124

Adresa: Baba Višnjina 37, Vračar, Beograd. Kako do nas: mapa

Aktuelan cenovnik možete pogledati ovde.

Tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje pregled lekara. Potreba za dodatnom dijagnostikom i način praćenja čvorova štitaste žlezde određuju se individualno na osnovu kliničkog i ultrazvučnog nalaza.