Sleep apnea (apneja u snu) je poremećaj disanja tokom spavanja u kojem se protok vazduha ponavljano prekida ili smanjuje. Najčešći znaci su glasno hrkanje, prekidi disanja koje primećuje partner, buđenje uz osećaj gušenja i prekomerna dnevna pospanost. Kod nekih osoba dominiraju umor, jutarnja glavobolja ili osećaj da san ne donosi odmor.

Ako vam partner kaže da tokom noći povremeno prestajete da dišete ili se budite hvatajući vazduh, tegobe ne treba zanemariti. Simptomi mogu pobuditi sumnju na apneju u snu, ali dijagnozu potvrđuje odgovarajuće testiranje.

Šta je sleep apnea i zašto nastaje?

Najčešći oblik je opstruktivna apneja u snu (OSA). Dok spavamo, mišići u predelu ždrela se opuštaju. Kod osoba sa OSA gornji disajni put se povremeno sužava ili zatvara, pa vazduh ne može normalno da prolazi iako disajni napor postoji. Potpuni prekid protoka vazduha naziva se apneja, a njegovo delimično smanjenje hipopneja.

Ove epizode mogu biti praćene padom zasićenosti krvi kiseonikom i kratkim buđenjima kojih se osoba ujutru često ne seća. Zato neko može provesti dovoljno sati u krevetu, a ipak se osećati neispavano.

Postoji i centralna apneja u snu, kod koje privremeno izostaje odgovarajući nervni podsticaj za disanje. Razlikovanje opstruktivnih i centralnih poremećaja važno je za izbor ispitivanja i lečenja.

Sleep apnea simptomi: kako prepoznati noćne i dnevne znake?

Simptomi apneje u snu nisu isti kod svih pacijenata. Neke promene primećuje osoba koja spava pored pacijenta, dok se druge osećaju tek tokom dana.

Koje simptome tokom noći može primetiti partner?

• Glasno, učestalo ili nepravilno hrkanje, ponekad praćeno periodima tišine.
• Ponavljani prekidi disanja u snu nakon kojih slede nagli udah, frktanje ili nastavak hrkanja.
• Buđenje uz gušenje ili hvatanje vazduha.
• Nemiran san i česta buđenja, kojih osoba ne mora biti potpuno svesna.
• Učestalo noćno mokrenje (nikturija), naročito uz druge karakteristične tegobe.

Koji su dnevni simptomi apneje u snu?

• Prekomerna dnevna pospanost, naročito tokom mirnih aktivnosti, čitanja ili gledanja televizije.
• Jutarnji umor i osećaj neispavanosti uprkos dovoljnom vremenu provedenom u krevetu.
• Jutarnje glavobolje i suva usta nakon buđenja.
• Otežana koncentracija, slabija pažnja i zaboravnost.
• Razdražljivost, promene raspoloženja ili osećaj smanjene radne sposobnosti.

Nijedan od ovih simptoma pojedinačno ne dokazuje postojanje apneje. Važni su njihova učestalost, kombinacija i uticaj na svakodnevni život.

Prekidi disanja u snu: kako ih prepoznati i kada su razlog za zabrinutost?

Prekid disanja u snu najčešće opisuje partner: osoba hrče, zatim nakratko nastupi tišina, pa disanje počinje uz nagli udah ili trzaj. Kada se takve epizode ponavljaju, posebno uz izraženu dnevnu pospanost ili gušenje u snu, potrebno je razmotriti dijagnostiku.

Šta partner zapravo može da primeti?

Partner može čuti nepravilno hrkanje, primetiti pauze u disanju i nagle pokušaje udaha. Takva zapažanja korisna su lekaru, ali ne mogu pouzdano utvrditi trajanje, broj niti vrstu respiratornih događaja. Ni snimak mobilnim telefonom nije zamena za medicinsko testiranje.

Šta uzrokuje prekide disanja tokom spavanja?

Kod opstruktivne apneje uzrok je ponavljano suženje ili zatvaranje gornjeg disajnog puta. Kod centralne apneje mehanizam je drugačiji i vezan za regulaciju disanja. Zato nije svaki zapažen prekid disanja isti poremećaj, niti se svi dijagnostikuju i leče na jednak način.

U stručnom očitavanju apneje obično se razmatraju respiratorni događaji koji traju najmanje 10 sekundi, uz propisane kriterijume. Ipak, nije potrebno da partner meri sekunde: ponavljani uočeni prekidi disanja sami po sebi zaslužuju razgovor sa lekarom.

Kada su prekidi disanja posebno zabrinjavajući?

Kada se javljaju često, narušavaju kvalitet sna ili su praćeni dnevnom pospanošću, mogu ukazivati na klinički značajan poremećaj. Posebnu pažnju treba obratiti ako osoba zbog pospanosti zadrema tokom vožnje ili na poslu. Ako ste pospani za volanom, nemojte voziti dok se uzrok ne proceni i pospanost ne stavi pod kontrolu.

Da li je gušenje u snu uvek posledica sleep apnee?

Ne. Gušenje u snu i iznenadno buđenje uz osećaj nedostatka vazduha mogu se javiti kod opstruktivne apneje, ali i kod drugih stanja, uključujući pojedine srčane i plućne bolesti ili refluks sa nadražajem grkljana. Sličan doživljaj mogu izazvati i panična buđenja.

Ako se noćno gušenje ponavlja, posebno zajedno sa hrkanjem i uočenim prekidima disanja, savetuje se lekarska procena. Ako se pojave izrazito otežano disanje koje ne prolazi, bol u grudima, poremećaj svesti ili drugi akutni alarmantni simptomi, potrebna je hitna medicinska pomoć, a ne čekanje na rutinski test spavanja.

Da li svako hrkanje znači da osoba ima apneju u snu?

Ne. Hrkanje nastaje usled vibracija tkiva gornjih disajnih puteva i može postojati bez opstruktivne apneje. Međutim, glasno hrkanje praćeno pauzama u disanju, gušenjem tokom noći ili dnevnom pospanošću zahteva dodatnu pažnju.

Moguće je i obrnuto: osoba može imati apneju bez upadljivog hrkanja. Zbog toga se procena ne zasniva na jednom simptomu.

Da li žene imaju drugačije simptome apneje u snu?

Kod žena se, uz hrkanje i uočene prekide disanja, mogu isticati nesanica, česta buđenja, hroničan umor, jutarnje glavobolje i promene raspoloženja. Rizik od opstruktivne apneje raste i nakon menopauze. Zato odsustvo glasnog hrkanja ne isključuje potrebu za procenom, posebno kada se tegobe ponavljaju.

Ko ima povećan rizik od opstruktivne apneje?

Veća verovatnoća postoji kod osoba sa gojaznošću, povećanim obimom vrata, određenim anatomskim karakteristikama gornjih disajnih puteva, porodičnom sklonošću i sa starenjem. Apneja je češća kod muškaraca, ali se može javiti kod oba pola i kod osoba normalne telesne mase.

Opstruktivna apneja često je udružena sa arterijskom hipertenzijom, atrijalnom fibrilacijom i dijabetesom tipa 2. Ove bolesti ne dokazuju postojanje apneje, ali mogu povećati značaj procene karakterističnih simptoma. Faktore rizika i povezanost sa kardiovaskularnim bolestima detaljnije ćemo obraditi u posebnim tekstovima.

Kada treba uraditi test na apneju u snu?

Lekarska procena i razmatranje testiranja posebno su opravdani ako postoji više sledećih pokazatelja:

• Partner primećuje ponavljane prekide disanja tokom noći.
• Javljaju se hrkanje i buđenja uz hvatanje vazduha.
• Postoji uporna dnevna pospanost ili izražen osećaj neispavanosti.
• Tegobe utiču na koncentraciju, svakodnevne aktivnosti ili bezbednost u saobraćaju.
• Uz karakteristične simptome postoje pridruženi faktori rizika ili bolesti, na primer teško regulisana hipertenzija.

Lekar na osnovu simptoma, pregleda i pridruženih bolesti odlučuje da li je testiranje potrebno i koja metoda je primerena. Upitnici za procenu rizika mogu pomoći, ali sami ne potvrđuju niti isključuju dijagnozu.

Kako se dijagnostikuje sleep apnea?

Respiratorna poligrafija omogućava kućno praćenje parametara kao što su protok vazduha, respiratorni napor, puls i zasićenost krvi kiseonikom, u zavisnosti od uređaja. Kod odgovarajuće odabranih odraslih osoba sa sumnjom na umerenu ili tešku opstruktivnu apneju ona može biti prikladan prvi dijagnostički postupak.

Detaljnije o pripremi, načinu snimanja i postupku u našoj ustanovi pročitajte na stranici Sleep apnea dijagnostika: kućna respiratorna poligrafija.

Zašto je važno prepoznati simptome na vreme?

Nelečena opstruktivna apneja u snu nije samo poremećaj kvaliteta spavanja. Ponavljani prekidi disanja i padovi nivoa kiseonika predstavljaju opterećenje za organizam i povezani su sa povećanim rizikom od arterijske hipertenzije, srčanih aritmija, kardiovaskularnih i metaboličkih poremećaja.

Pravovremena dijagnostika omogućava utvrđivanje prisustva i težine apneje i izbor odgovarajućeg lečenja.

.

Često postavljana pitanja o sleep apnei

Mogu li simptomi sleep apnee postojati bez hrkanja?

Da. Kod pojedinih osoba preovlađuju dnevni umor, pospanost, česta buđenja ili nesanica. Odsustvo glasnog hrkanja ne isključuje apneju.

Da li partner može da potvrdi prekide disanja u snu?

Partner može uočiti sumnjive pauze, ali ne može potvrditi dijagnozu niti pouzdano izmeriti težinu poremećaja. Za to je potrebno odgovarajuće medicinsko ispitivanje.

Da li svako buđenje uz gušenje znači apneju?

Ne. Noćno gušenje ima više mogućih uzroka. Ako se ponavlja, treba razgovarati sa lekarom, naročito ako je praćeno hrkanjem ili prekidima disanja.

Da li normalna telesna masa isključuje apneju u snu?

Ne. Iako gojaznost povećava rizik, opstruktivna apneja može postojati i kod vitkih osoba.

Može li kućni test pouzdano isključiti apneju?

Ne u svim slučajevima. Kod negativnog ili nejasnog kućnog nalaza uz i dalje prisutnu sumnju, potrebno je dalje ispitivanje polisomnografijom.

Koja je razlika između aparata za testiranje i CPAP aparata?

Respiratorni poligraf služi za snimanje i dijagnostičku procenu. CPAP aparat služi za terapiju odgovarajuće dijagnostikovane opstruktivne apneje. To nisu isti uređaji.

Sleep apnea dijagnostika u Beogradu: gde se obratiti?

U Poliklinici Dr Rončević, Baba Višnjina 37, Beograd, dostupna je kućna respiratorna poligrafija za pacijente kod kojih je ova metoda odgovarajuća nakon kliničke procene.

• Postupak testiranja: Sleep apnea dijagnostika – kućna respiratorna poligrafija
• Cene usluga: Cenovnik Poliklinike Dr Rončević.
• Zakazivanje: 063 384 940 i 064 043 7000.
• Adresa i mapa: Baba Višnjina 37, Beograd – Google Maps.

Stručni izvori

• American Academy of Sleep Medicine (AASM): smernica za dijagnostiku opstruktivne apneje kod odraslih.
• AASM: stručni stav o primeni kućnog testa za apneju.
• European Lung Foundation: Sleep apnoea.
• National Heart, Lung, and Blood Institute (NIH): Sleep Apnea Symptoms.

Medicinski tekst namenjen informisanju odraslih pacijenata. Ne zamenjuje pregled i individualnu odluku lekara. Ime autora i lekara koji je izvršio stručnu recenziju uneti nakon stvarne provere sadržaja.